Tema - Bosna i Hercegovina

Koliko zaista mogu da pređu električni automobili sa punom baterijom

Jedna od najvećih zamjerki protivnika automobila na struju je njihova relativno mali radijus kretanja. Dodatni problem je što ni takva, teorijska autonomija ne garantuje da ćete do nje zaista "dobaciti" u vožnji.

Zabunu unose i različiti podaci o autonomiji jednog istog modela, u zavisnosti od standarda koji je primijenjen - WLTP u Evropi ili EPA sa druge strane okeana. Na autonomiju električnih vozila u realnim uslovima vožnje utiču brojni faktori, uključujući uslove u saobraćaju, konfiguraciju terena, stil vožnje, spoljnu temperaturu vazduha, razne potrošače struje u vozilu i dr.

Britanski Carwow želio je provjeri koliko se deklarisane autonomije pojedinih električnih modela razlikuju od onih u realnim uslovima.

Za testnu rutu odabran je auto-put u Velikoj Britaniji, a testirani su slijedeći električni modeli: Nissan Leaf, Kia e-Niro, Audi e-tron, Jaguar I-Pace, Mercedes WQC i Tesla Model 3 u "Long Range " verziji.

Svih šest modela voženo je sa aktiviranim tempomatom, pri maksimlanoj dozvoljenoj brzini na auto-putu koja iznosi 70 milja na sat (112 km/č), dok je klima-uređaj u svim vozilima bio podešen na istu temperaturu, kako bi uslovi za sve automobili bili identični.

Test je pokazao da najlošiji odnos realne i fabrički deklarisane kilometraže sa punum baterijama ima Mercedes EQC koji je uspeo da priđe 312 km ili 75% navedene autonomije.

Na petoj poziciji po procentualnoj efikasnosti našao se Jaguar I-Pace sa 359 km, što iznosi 76% fabričke kilometraže.

Četvrto mjesto zauzeo je Tesla Model 3, koji je prešao 434 km ili 78% autonomije koji navodi proizvođač.

Treći po efikasnosti je Audi e-tron sa 331 km, odnosno 81% navedene kilometraže.

Vicešampion testa je Nissan Leaf sa 334 km i 87%, dok je na prvom mjestu Kia e-Niro koji je uspio da pređe 410 km, što iznosi čak 90% deklarisane autonomije.