Tema - Srbija

Korišćenje otpada u energetske svrhe

U Apatinu, u Valikoj sali Skupštine Opštine, održan e seminar VIP fonda pod nazivom “Upravljanje otpadom i mogućnosti korišćenja otpada u energetske svrhe”. Na seminaru su predstavljeni projekti, iskustva i izazovi sa kojima se susreću postojeći strani investitori, Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine i Stalna konferencija gradova i opština Srbije u oblasti upravljanja otpadom i iskorišćenja otpada u energetske svrhe.

Edukovani su predstavnici lokalnih samouprava kako bi u razgovorima sa potencijalnim investitorima imali detaljnu sliku mogućih izazova prilikom realizacije projekata iz ovog sektora.

Postoje procene da će u Srbiji biti neophodno da se uloži oko 900 miliona evra do 2019, kako bi se u potpunosti rešio problem upravljanja otpadom na održiv način i u skladu sa Nacionalnom strategijom, što država neće moći da finansira sama, bez domaćeg i stranog privatnog sektora. Postoji nekoliko načina na koji bi strane kompanije mogle da se uključe. Mogle bi da prikupljaju, transportuju i deponuju otpad, poput austrijske kompanije A.S.A u Kikindi i Lapovu, zatim da, poput kompanije Greentech, recikliraju pet ambalažu, da spaljuju otpad u termoelektranama, ili cementarama, kako to već radi beočinski Lafarge; ili da proizvode biogorivo iz otpada, poput kompanije Energo zelena, koja se bavi upravljanjem životinjskim otpadom i koja je nedavno došla u Inđiju, rekao je Aleksandar Stojkov, direktor VIP fonda.

On je saopštio da, na osnovu zanimanja investitora koji se VIP fondu obraćaju, može da se ustanovi da postoji mogućnost da se u Vojvodini, u dogledno vreme, iz otpada proizvodi deponijski gas, odnosno električna energija. Naveo je i podatak da, prema infomacijama VIP fonda, u Vojvodini danas radi sedam stranih kompanija u sektoru zelene ekonomije, koje su uložile 50 miliona evra i zaposlile oko 700 ljudi.

Tatjana Đurić, pomoćnica Pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine rekla je da lokacije za odlaganje otpada u Vojvodini najčešće ne zadovoljavaju ni minimum tehničkih uslova. Prema njenim rečima, godišnje se u proseku proizvede 1.500.000 tona otpada u Vojvodini (760.000 komunalnog i 500.000 tona industrijskog), ali se najveći procenat odlaže na deponije bez prethodne obrade. Postoje stotine ileganih smetlišta, većina opština ima deponije, ali one nisu u skladu sa tehničkim standardima EU, osim one u Kikindi, tako da se može reći da neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema u Vojvodini, rekla je Tatjana Đurić.

Ona je navela da se jedna od važnih aktivnosti Sekretarijata odnosi na formiranje regiona za upravljanje otpadom, kojih u Vojvodini ima devet, od kojih većina treba da dobije, ili čeka dozvole, osim Inđije, gde je izgradnja deponije u toku, Sremske Mitrovice, u kojoj je izgradnja u završnoj fazi i Kikinde, u kojoj je kompanija A.S.A. izgradila deponiju.

Predstavnicima lokalnih samouprava na seminaru se predstavilo nekoliko stranih kompanija iz oblasti “zelenog sektora”.

Kako su istakli predstavnici kompanije Electrawinds-S d.o.o., za Srbiju, Vojvodinu i opštinu Inđija opredelili su se jer nije bilo fabrike te vrste u Srbiji. Nekoliko studija pokazalo je da postoji veliki problem sa tretmanom otpada i da 80 posto otpada ne može da se prerađuje ovde. Činjenica da danas Srbija ima ovu vrstu pogona, te da se životinjski otpad može tretirati na pravi način, predstavlja neku vrstu pozitivne reference na njenom putu ka EU.

Investicija Energo zelene vredna je 21 milion evra, za sada imaju više od 40 zaposlenih, a planirani puni kapacitet fabrike je 150.000 tona, kada će biti zaposleno 100 radnika, rekao je Kurt Derieuw, menadžer za Srbiju kompanije Electrawinds-S d.o.o. (Energo-zelena).

Roland Fekete, menadžer industrijske ekologije u Beočinskoj fabrici cementa Lafarge, objasnio je da Lafarge primenjuje koncept industrijske ekologije, odnosno ponovne upotrebe otpada kao sirovine. Prema njegovim rečima, ključni izazovi za upotrebu alternativnih goriva u Srbiji su u tome što nema finansijskog podsticaja za sakupljače otpada za reciklažu i ko-procesing, što ne postoji taksa za korišćenje deponija, koja postoji u 26 zemalja Evrope. To je tema o kojoj treba intezivno razmišljati, jer bi ko-procesing u fabrikama cementa u Srbiji mogao u potpunosti da reši tretman otpadnih guma, otpadnog ulja i biomase, u fabrikama cementa u Srbiji moglo bi da se nađe regionalno rešenje za komunalni i industrijski otpad, brzo i pouzdano rešenje za državne organe, budući da sve fabrike imaju veliko iskustvo u ko-procesingu, rekao je Fekete.

Ljubiša Nikšić, šef komunikacije i korporativne odgovornosti kompanije A.S.A. EKO d.o.o., govorio je o iskustvu kompanije A.S.A, koja u opštini Kikinda i okolnim selima pruža usluge sakupljanja opštinskog otpada. Ova austrijska kompanija je 1990. počela da osvaja tržište Jugoistočne Evrope, 2006. osnovala je A.S.A. Eko u Srbiji, 2007. započela je sa pružanjem usluga sakupljanja i prerade otpada u opštini Kikinda, a danas ima savremene deponije u Kikindi i Lapovu, pri čemu je jedan od osnovnih principa ove kompanije da preuzima radnike lokalnog javnog komunalnog preduzeća.

Kompanija Greentech d.o.o., članica grupacije sa sedištem u Rumuniji, godišnje na nivou Green grupe reciklira 50.000 tona ambalažnog PET otpada i 10.000 tona ostale otpadne plastike, a do kraja 2013. će po kapacitetu postati vodeća kompanija u Evropi u reciklaži otpadne PET ambalaže, istakao je Mihail Mateski, generalni direktor kompanije.

Ova kompanija je u Srbiju stigla 2005. godine. U Mladenovu kod Bačke Palanke su investirali 1,5 milion evra u fabriku čiji je proizvodni kapacitet 600 tona mesečno, u kojoj radi 50 radnika. Greentech je, od 2011. do kraja 2012. godine, investirao 18 miliona dinara u nabavku sakupljačke opreme i unapređenje infrastrukture mreže dobavljača. Mateski je najavio da će uskoro početi da radi prvo postrojenje “bottle to bottle”. U novembru 2012. postavljen je kamen temeljac za novu fabriku, takođe u Mladenovu, koja će biti prvo postrojenje u Srbiji u kome će se reciklažom PET ambalaže proizvoditi R-PET granulat - sirovina za izradu novih PET boca.