Tema - Srbija

Koristi i rizici onlajn plaćanja – zašto ne treba da kupujete na društvenim mrežama

Samo u drugom tromesečju ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, povećao se broj transakcija za više od 38 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Bezgotovinsko plaćanje i građanima i kompanijama donosi benefite, ali i mnoge rizike. Društvene mreže nisu mesto za kupovinu, upozoravaju iz udruženja potrošača.

Klik do kupovine postaje navika u Srbiji, a paralelno sa tim i upotreba platnih kartica. Rast se nastavlja, te je tako više od 26 miliona internet kupovina obavljeno samo u drugom tromesečju tekuće godine, što je za 38,3 odsto više nego lani.

Nenad Petrović, generalni direktor Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije naveo je da se u periodu od 2020. do 2024. godine broj kartičnih plaćanja uvećao za gotovo četiri puta. "Znači sa 20 na gotovo 80 miliona u 2024. godini. Mi očekujemo da se taj trend rasta nastavi i u narednom periodu", dodaje Petrović.

Trend rasta prate i trgovci. Sve više prodavnica, kako velikih trgovinskih lanaca, tako i manjih preduzetnika, uvodi mogućnost plaćanja karticama, a reklame i kampanje za onlajn kupovinu nikada nisu bile intenzivnije.

Ušteda za kompanije

Miljan Premović, stručnjak za marketing i iskustvo potrošača, ističe da ga je lično iznenadilo da će do kraja godine biti potrošeno na onlajn kupovinu oko 1,3 milijarde evra i to ne računajući transakcije koje se obavljaju direktno između fizičkih lica, koja nisu merljiva kroz baze podataka.

"Postoji određeni nivo ušteda koji kompanije mogu da naprave kroz direktnu prodaju onlajn putem nego što se to dešava u prodavnici. U digitalnom marketingu vama je omogućeno personalizovano, odnosno lično obraćanje kompanije svakom pojedinačnom potrošaču u odnosu na njegove preferencije", dodaje Premović.

Koristi za finansijske tokove

Porast transakcija karticama ima prednosti i po finansijske tokove u Srbiji.

Više bezgotovinskih plaćanja, objašnjava Petrović, dovodi do toga da se više transakcija evidentira u zvaničnim tokovima, što znači manju mogućnost za poresku evaziju, odnosno izbegavanje plaćanja poreza, i smanjuje se mogućnost za sivu ekonomiju.

Rast onlajn kupovine donosi pogodnosti, ali i nove izazove za potrošače - od prevara na internetu do pitanja zaštite ličnih podataka.

Zašto društvene mreže nisu mesto za kupovinu

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije smatra da društvene mreže nisu mesto za kupovinu, zato što tamo nema prodavaca.

"Kad nema prodavca, ne dobijate račun. Kad ne dobijate račun ne postoji ugovor o kupovini, odnosno kupoprodajni ugovor i potrošač tada nema prava koja inače po zakonu ima. Mi moramo znati ko nam je s druge strane prodavac. Dakle, taj prodavac mora imati svoju adresu, matični broj, PIB, mora ispoštovati niz propisa koje mu zakon nalaže da bi potrošač znao šta da radi u određenim situacijama", objašnjava Nikolić.

Platne kartice samo za internet

Premović dodaje da građani moraju biti oprezni kada daju svoje podatke. "Takođe, banke daju platne kartice koje su namenjene za internet kupovinu, gde postoji određeni limit koji sami određujete koji će biti na toj kartici. Tako da čak i ako se desi da neko sazna vaš kod i broj kartice, on je ograničen samo na onom iznosu koji već postoji na toj kartici", kaže Premović.

Stručnjaci ocenjuju da će ovakvi načini kupovine i plaćanja samo rasti. Kartica, mobilni telefon ili pametni sat sve češće zamenjuju gotovinu u novčaniku, a Srbija polako stiže evropsku praksu.