Tema - Srbija

Loši krediti dostigli pet milijardi evra

Monetarne vlasti trenutno testiraju više modela za rešavanje loših kredita koji su dostigli nivo od oko pet milijardi evra - kaže za "Novosti" prof. Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije.

- Najbliže su modelima investicionih fondova - centralizovanog ili više njih.

Jedinstven fond bio bi, tvrdi prof. Živanović, najbolje rešenje. Ali, samo ako bi on bio privatni.

- Vlasnik fonda treba da budu poslovne banke, koje moraju da obezbede kapital za njegovo osnivanje. Tu će biti dovoljno oko 500 miliona evra - napominje prof. Živanović.

- Novac jeste veliki, ali je, ipak, tek između četvrtine i petine iznetog kapitala u banke matice u inostranstvu. Eventualno prisustvo države treba svesti na adekvatni deo učešća u kapitalu kroz banke u kojima je ona vlasnik i ništa više od toga. Negativne rezultate agresivne kreditne politike, koje su diktirale dominantno banke sa većinskim inostranim kapitalom, neodgovorno je finansirati novcem poreskih obveznika, a državu opteretiti dodatnim rizikom.

Prof. Živanović veruje i da je neophodno motivisati banke na ovakav korak.

- Treba umanjiti porez na prodaju nepokretnosti iz kolaterala, ali i namet za oslobađenje rezervacija za potencijalne gubitke - veruje prof. Živanović.

- Teret treba da podnesu banke sa većinskim inostranim kapitalom. Budžet za potencijalne gubitke i otpis jedne jače zapadne bankarske grupacije u regionu je od dve do 2,5 milijardi evra, a što je vrednost polovine naših loših kredita.

Svako brine o sebi

Banke bi trebalo, kaže prof Živanović, i ponaosob da osnivaju po jedan ili više namenskih investicionih fondova za upravljanje, u prvi mah, sopstvenim lošim plasmanima. Bile bi to takozvane banke u senci, finansirane od matica. U drugoj fazi bi, prosto, fondovi nestajali ne prodajući samo aktivu nego i pasivu fonda.