Tema - Srbija

Marža na specijalne vrste hleba i peciva 80–85 odsto

Nove mere države kojom se ograničavaju marže na 20 odsto trebalo bi da donesu značajnija pojeftinjenja hleba i pekarskih proizvoda. Kako se poslednjih dana čulo, trgovačka zarada je na ove proizvode, a to su specijalne vrste hleba, tosta, peciva… išla do neverovatnih 144 odsto, pa je jasno kakav će efekat ove mere imati na ovu grupu proizvoda.

Iz Unije pekara Srbije kažu da su oni već dugo upozoravali na ovaj problem i jedan nezavidan položaj u kome se proizvođači iz ove industrije nalaze.

Zoran Pralica, predsednik ovog udruženja, za „Politiku” kaže da su trgovci na ovim proizvodima, osim na hlebu „sava” koji je pod uredbom, zaračunavali marže 80–85 odsto, ali da je bilo i proizvoda, kako je utvrdila tržišna inspekcija, koji su išli i do 144 procenta.

– Ovakvo stanje na tržištu počelo je posle korone, a onda se još više pojačalo početkom rata u Ukrajini, kada je krenula inflacija i sve je poskupelo. Trgovci su iskoristili taj period da podignu cene i to traje do danas. Dok su u Evropi u međuvremenu one iznivelisane u skladu sa situacijom, kod nas se ništa nije menjalo. Malo je proizvoda za koje možete da kažete da su pojeftinili – kaže Pralica.

On dodaje da su cene u kratkom roku skočile i dva-tri puta, ali da u maloprodaji nisu snižavane.

Na trgovačkim policama danas ima na desetine specijalnih vrsta hleba, a sada postaje jasnije i zašto je to isplativ artikal. Sa maržama koje je utvrdila inspekcija zarade su bile više nego zadovoljavajuće, s tim što su se one sigurno i povećavale od trenutka kada su trgovci pod privatnom ili trgovačkom robnom markom počeli da prodaju hlebove i peciva.

– Svi trgovci imaju svoje robne marke pod kojima proizvođači za njih proizvode hleb, tost, različita peciva sa dužim rokom trajanja. Manje je artikala ove vrste koji u trgovine stižu iz velike proizvodnje. Mislim da je posebno zanimljiv tost koji se mnogo prodaje i cena mu je od 180 do 200 dinara, a proizvođačka cena je od 80 do 120 dinara – kaže naš sagovornik iz Unije pekara Srbije.

I oni upozoravaju na odnos proizvođača i trgovaca i dugačke spiskove davanja koje su morali da ispoštuju kako bi ostali na policama. Kao i u drugim industrijama, i pekarska podseća na jedan nefer odnos trgovaca i proizvođača u kojima je jači, a to su trgovci, izgleda postavljao stroga pravila. Pralica napominje spisak vanfakturnih rabata koje su proizvođači morali da plate – nadoknade, različite „takse” za pozicioniranje, prvo punjenje police, flajeri, knjižna odobrenja... I sve to morali su proizvođači da finansiraju kako bi se izborili za mesta u trgovinama, gde je i prodaja, priznaju, najbolja.

– Ja se nadam da će država uspeti da uradi sve što je planirala i da će inspekcija nastaviti da kontroliše tržište, kao što su to radili poslednjih nekoliko meseci dok su pripremali ove mere. Bojim se da bi u suprotnom cene bile još veće, a i ovako očekujem da će trgovci naći načina da nadoknade svoju izgubljenu dobit – kaže on.

Na pitanje kakva je situacija sa cenama u malim pekarama gde potrošači takođe primećuju poskupljenja, Pralica kaže da one imaju mali obrt i da opstaju samo one koje rade na dobrim lokacijama.

– Zanatsko pekarstvo je drugačije od industrijskog, a danas je u teškoj situaciji, jer imaju i mali obim proizvodnje i male promete. To su i drugačiji proizvodi koji iziskuju više rada, a radne snage i nema i poskupela je toliko da mnogi ne mogu ni da plate dobrog radnika – kaže Pralica.

Predsednik Unije pekara ističe da očekuje da će najnovijom akcijom i merama koje je država pripremila doći do snižavanja cena značajnog broja pekarskih proizvoda i da će se smanjiti pritisak veletrgovaca na proizvođače.

– Građani su definitivno na dobitku, a ja se nadam da će koristi biti i za proizvođače – zaključuje Pralica.