Tema - Srbija

Muke sa otplatom kredita

Kamate na kredite u evrima neće rasti, a dinarske pozajmice zavisiće od inflacije, poručuju bankari.

Prema svim prognozama kamate na kredite u evrima neće rasti u ovoj godini. Kada je reč o dinarskim pozajmicama one će zavisiti od inflacije. Osim sa kamatama veliki broj klijenata ima problema i sa otplatom kredita.

Ono što je za Evropu loša vest, za dužnike koji otplaćuju kredite u evrima je dobra. Dok god Evropa bude imala slab privredni oporavak, ne treba očekivati rast euribora, kamate koja utiče na cenu kredita u evrima, a koja iznosi 0,75 odsto.

Kada se na nju u Srbiji dodaju marže i rizik zemlje, kamate se kreću od četiri do 10 odsto, što je dva puta više nego u zemljama Evropske Unije.

"Centralne banke na zapadu u zoni evra vode ekspanzivnu monetarnu politiku, zato tu očekujemo niske kamatne stope na evro i na dolar i to će posledično imati uticaj i kod nas na bazične kamatne stope. Očekujemo da će i dalje biti niske", rekao je Zoran Petrović iz "Rajfajzen" banke.

Svaki treći kredit je u dinarima, a njihova cena za sada je jednačina sa više nepoznanica. Ona zavisi od inflacije i od toga hoće li Narodna banka da poveća osnovnu kamatnu stopu koja sada iznosi 11,25 odsto.

Zbog toga, kredit u dinrima može da ima kamatu i do 30 odsto i to najčešće kada je reč o karticama.

"Problemi koji postoje sa inflacijom će nametnuti Narodnoj banci Srbije, bar u prvom polugođu, da podiže referentnu kamatnu stopu i na taj način dinarski deo kredita nema šansu da se smanjuje", objašnjava Goran Pitić iz "Sosijete ženeral banke".

Ipak, ni visoke marže banaka ne treba uzeti zdravo za gotovo.

"One zaista jesu mnogo visoke u Srbiji o uzrok tome je što Srbija nema dovoljno domaće štednje, drugim rečima, svi mi malo štedimo. Naše banke su prinuđene da povlače sredstva iz svojih centrala a to je naskuplji izvor finansiranja", ističe predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić.

Prema njegovim rečima, za Srbiju ajbolje bilo da poveća domaće izvore finansiranja i da smanji rizik zajma.

Dok se čeka da krediti pojeftine, traži se rešenje i za one koji ne mogu da ih vraćaju. Neposredno pred novu godinu iz centralne banke objavljeno je da će takve firme svoje kredite moći da ustupaju drugim kompanijama, što jeste deo međunarodne prakse.