Tema - Srbija

NBS menja propise: Plaćanje stranim karticama skupo za domaće trgovce

Naime, NBS je 2018. godine donela zakon o međubankarskim naknadama kojim su ograničene naknade koje su naplaćivale banke prihvatioci, ona čiji je POS terminal, bankama izdavaocima, koje su izdale karticu kojom se plaća. Ove naknade na kraju bile su prevaljivane na trgovce koji su prodavali robu i kojima su kupci plaćali karticama.

Tada je NBS uvela ograničenje da međubankarska naknada za plaćanje debitnom karticom može biti najviše 0,2 odsto transakcije, a naknadu za plaćanje kreditnom karticom je limitirala na 0,3 odsto.

Ovom izmenom zakona, na istom nivou se ograničavaju i naknade za plaćanje karticama koje su izdate u inostranstvu.

Takođe su ograničene i naknade za plaćanje karticama onlajn, i to na 1,15 odsto za plaćanje debitnom i 1,5 odsto za plaćanje kreditnom karticom.

Razlog za ove izmene je, kako navode u NBS, dodatno unapređenje transparentnosti u poslovanju sa platnim karticama i niži troškovi prihvatanja platnih kartica za trgovce u skladu sa praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji.

„Dosadašnji zakon regulisao je međubankarske naknade isključivo za kartice izdate u Srbiji. Kako je izvoz usluga, posebno turizam, značajno porastao, strani turisti sve češće plaćaju stranim karticama kod domaćih trgovaca.

Domaći trgovci su po osnovu tih transakcija snosili znatno više troškove nego što je to slučaj sa domaćim karticama. Istovremeno, postojala je i neravnoteža u suprotnom smeru. Kada se srpske kartice koriste u inostranstvu, domaći izdavaoci ostvaruju znatno niže prihode od naknada nego što to ostvaruju strani izdavaoci kada se njihove kartice koriste u Srbiji. Time je nastala dvostruka neravnoteža“, objašnjavaju u NBS.

Na pitanje kakve efekte očekuju od ovih izmena zakona, u NBS kažu da imaju urađene preliminarne analize, mada nisu dali konkretne brojke.

„Iskustvo sa uvođenjem ograničenja za domaće transakcije pokazalo je da su ostvarene značajne uštede na strani prihvatanja, dakle, banaka i trgovaca. Sada se, u skladu sa porastom međunarodnog platnog prometa i izvoza usluga, očekuju dodatne uštede i po osnovu međunarodnih transakcija“, navode u centralnoj banci u pisanom odgovoru.

Dodaju i da su svesni rizika da banke i kartičari pokušaju da na drugoj strani nadoknade izgubljene prihode, ali da predložena ograničenja nisu uvedena proizvoljno, već su definisana na tačno istom nivou koji se već primenjuje u Evropskoj uniji.

„Srbija dakle ne uvodi ništa što već nije prihvaćeno i primenjeno na jednom od najvećih tržišta na svetu, što ostavlja malo prostora za selektivno kompenzovanje izgubljenih prihoda upravo na srpskom tržištu“, zaključuju u NBS.

Prema podacima NBS, u Srbiji je tokom 2025. godine stranim karticama, koje su izdale banke i drugi izdavaoci u inostranstvu na bankomatu podignuto 80,5 milijardi dinara, kroz 3,3 milona transakcija.

Na prodajnim mestima, preko POS terminala, u 2025. godini stranim karticama je plaćeno robe i usluga ukupne vrednosti 211,26 milijardi dinara, kroz 59 miliona transakcija.

Kada je uvodila prvobitna ograničenja međubankarskih naknada 2018. godine, međubankarska provizija je u proseku iznosila 1,2 odsto, ali je išla i preko dva odsto. Ukupne provizije za promet karticama, s obzirom da i kartičarske kompanije naplaćuju svoju naknadu, išle su do tri odsto.