Tema - Srbija

Nedelja štednje: Kratkoročna štednja u bankama dominira

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), građani Srbije štede sve više, većinom u stranim valutama, ali u poslednjih nekoliko godina primećen je trend rasta štednje u dinarima.

Ukupna dinarska štednja zaključno sa septembrom ove godine iznosila je oko 201,6 milijardi dinara, dok je u istom periodu prošle godine bila oko 171,3 milijarde dinara.

Devizna štednja na kraju septembra iznosila je 1,76 biliona dinara, odnosno 15,1 milijardu evra. U istom periodu prošle godine iznosila je 1,65 biliona dinara.

Međutim, građani Srbije se više odlučuju na kratkoročnu nego na dugoročnu štednju. Kratkoročna štednja podrazumeva period do jedne godine, dok dugoročna traje od dve pa preko pet godina.

Kratkoročna dinarska štednja na kraju septembra iznosila je 178,3 milijarde dinara, a dugoročna 23 milijarde dinara.

Kada je reč o kratkoročnoj deviznoj štednji, ona je na kraju septembra ove godine iznosila 1,65 biliona dinara, a dugoročna 108 milijardi dinara.

Zašto štednja u dinarima raste i zašto je isplativija?

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić kaže da je glavni razlog sve veće štednje građana u dinarima, koja je dostigla istorijski maksimum od oko 10 procenata ukupne štednje, njen komparativno bolji učinak u proteklim godinama u odnosu na depozite u evrima.

„Štednja u dinarima poslednjih sedam do osam godina donosi znatno veće realne zarade u odnosu na štednju u evrima i to je primaran faktor rasta štednje u dinarima. Ono što je svakako problematično jeste što većina štediša nije svesna rizika deviznog kursa niti da proceni postojanost faktora koji su omogućili trenutni fiksni kurs dinara“, ukazuje Gujaničić.

NBS je saopštila nedavno da je štednja u domaćoj valuti u proteklih 13 godina povećana za više od 11 puta.

Takođe, NBS je istakla da je prema rezultatima polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2025. godine, u proteklih 13 godina bilo isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na rok oročenja štednje.

Većoj isplativosti dinarske štednje od štednje u evrima doprinele su, kako je ocenila NBS, više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na štednju u stranoj valuti, kao i očuvanje finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Gujaničić kaže da je štednja u dinarima postala isplativija jer je nominalni prinos (zarada) štednje u dinarima veći usled rizika deviznog kursa, a kada je on stabilan (skoro pa fiksan) onda su realni prinosi istovetni nominalnim zaradama.

„Samim tim dosta veći je prinos od kamata na depozite u evrima“, ukazuje Gujaničić.

Da li je rast štednje zadovoljavajuć?

Naš sagovornik ukazuje da je štednja imala trend rasta i u dugom vremenskom periodu nakon svetske ekonomske krize kada su kamate težile nuli, tako da se može reći da je nekada rast štednje imao i iracionalne faktore (štednja je rasla, a kamate su padale).

„Ovo, pak, s druge strane govori da naši građani nemaju mnogo drugih alternativa za štednju ili ih nisu svesni, a svakako nisu dovoljno edukovani da ih probaju“, smatra Gujaničić.

Prema njegovim rečima, ako s druge strane stavimo državu koja nije ništa uradila da ovu masu depozita privuče ka državnim dužničkim hartijama, onda imamo činjenicu da građani dobar komad imovine drže u depozitima koji u poslednjih deset godina usled visoke inflacije uopšte nisu doneli realnu zaradu.

Bez štednje nema ulaganja

Na pitanje zašto je štednja važna, Gujaničić odgovara da bez štednje nema ulaganja, investicija i razvoja i to je njena primarna uloga u privrednim kretanjima.

„Posle svetske ekonomske krize na globalnom nivou je bio prisutan trend nultih kamata glavnih svetskih centralnih banaka što je dovelo do mnogih anomalija na raznim tržištima koje sada odloženo plaćamo“, kaže Gujaničić.

A na pitanje zašto je štednja u banci bolja od „slamarice“, naš sagovornik odgovara da je štednja u banci pre svega sigurnija, i to je glavni razlog što naši građani drže novac u banci s obzirom da uglavnom nije oročen.

„Zarade na devizne depozite su zaista minorne i ne mogu da dobace ni do trenutnih nižih nivoa inflacije, a da ne govorimo u odnosu na inflaciju u protekle dve godine“, ukazuje Gujaničić.

Da li smo povratili poverenje u banke nakon iskustva iz devedesetih?

Gujaničić smatra da je poverenje u banke definitivno vraćeno nakon iskustava iz devedesetih godina, premda će, kako kaže, uvek biti pojedinaca koji sumnjaju u ovdašnji finansijski sistem.

„Vraćanju poverenje je doprinela isplata devizne štednje posle 2000-ih putem obveznica, ali i ekstremno visoke kamate u godinama pred svetsku ekonomsku krizu koje su stizale i do nivoa od 10 odsto“, objašnjava Gujaničić.

Ističe da kasnije i bankrotstvo banaka pod državnom kontrolom (Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka…) nije ugrozilo nijednog štedišu pa je bankarski sistem i tada potvrdio svoju ulogu.

„Trenutno, veoma mali broj banaka ima državni kapital pa je samim tim manje rizičan usled ovdašnjih čestih zloupotreba tih banaka od strane političara“, zaključuje Gujaničić.

Građani štede na kraće

Kada je reč o ročnosti, analiza NBS u poslednjih 13 godina pokazala je da građani više štede na kraće periode.

Povećana je štednja ročnosti do šest meseci, dok je štednja oročena na rokove duže od šest meseci smanjena.

Rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od tri do šest meseci (6,3 milijarde dinara). Štednja ročnosti šest do 12 meseci beleži umerenije smanjenje (jednu milijardu dinara), ali je i dalje najzastupljenija u ukupnoj štednji (51,9 odsto).

Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna 2025. godine iznosio je 191.000 dinara.

U istom periodu od 13 godina, rast devizne štednje iznosio je 7,8 milijardi evra, tako da je povećana gotovo dva puta.

Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna 2025. godine iznosio je 4.063,4 evra.

Nedelja štednje u duhu edukativnih radionica

Narodna banka Srbije (NBS) tokom Nedelje štednje sprovodi edukativne radionice.

Kako je saopštila, za učenike Srednje škole „Nikola Tesla” iz Boljevca biće održana radionica „Moj budžet i ja”. Takođe, za učenike ove škole biće organizovan i turnir u edukativnoj igri na tabli „Finansije za kasnije”.

Učenici Ekonomsko-trgovinske škole iz Smedereva biće u prilici da se u edukativnoj igri bolje upoznaju s prihodima i rashodima koji ih očekuju u svetu odraslih.

Povodom Nedelje štednje, NBS će omogućiti redovne posete izložbeno-edukativnom prostoru i upoznavanje sa sadržajima uz predstavljanje osnovne postavke „Novac na tlu Srbije”, kao i tematske izložbe „Kovani novac Srbije – od ideje do realizacije”.