Tema - Srbija

Nižom rentom do punijeg budžeta

Naknada za korišćenje mineralnih sirovina mnogim opštinama je važan izvor finansiranja komunalnih, infrastrukturnih, socijalnih ili sportskih sadržaja i stoga je razumljivo što im odgovara svako povećanje naknade. Privrednici, međutim, baš i ne dele taj entuzijazam.

"U prvih 11 meseci prošle godine, od eksploatacije mineralnih sirovina u Srbiji je naplaćeno oko dve milijarde dinara, od čega dve trećine u Vojvodini", navodi pomoćnik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine Lajoš Seke.

Kako je dalje rekao, neki od najvećih obveznika su, takođe, na području pokrajine.

"Na teritoriji Vojvodine obveznici su konkretno "NIS- Naftagas", kada su u pitanju nafta i gas, rudnik Kovin za ugalj i svi ostali, ima ih 27 od ukupno registrovanih stotina koji se bave eksploatacijom. Dakle 27 su ispunili svoju zakonsku obavezu, pribavili su odobrenje i po toj osnovi dužni su da plaćaju naknadu za korišćenje mineralnih sirovina", kazao je Seke.

Prema starom Zakonu, čija je važnost istekla pre nepuna tri meseca, polovina novca od naknade pripadala je lokalnim samoupravama na teritoriji na kojoj se koriste sirovine, 40 odsto Republici i deset procenata Pokrajini.

Zahvaljujući nalazištima nafte, opština Kikinda je rekorder po apanaži od korišćenja mineralnih sirovina i njeni prihodi od rudne rente veći su od budžeta mnogih manjih opština.

Knežević: Na udaru poskupljenja rudne rente prvenstveno strane kompanije

Prema rečima člana Gradskog veća zaduženog za privredu Nenada Grbića, Kikindi je od rente lane pripalo 450 miliona dinara. Osim toga i NIS je nekoliko puta donirao po tridesetak miliona dinara, za ekologiju, socijalnu zaštitu i sport.

Jedna od najnerazvijenijih, ne samo vojvođanskih opština- Plandište, od naknade za korišćenje mineralnih sirovina lane je inkasirala 3.200.000 dinara, što je jedan odsto ukupnog budžeta.

"Novac je uglavnom usmeren u delove opštine gde su i nalazišta nafte", kaže predsednik Opštine Zoran Vorkapić.

Kako je dalje naveo, prirodno je da se korišćenjem tih sirovina često oštećuje infrastruktura u naseljenim mestima. To su, konkretno, Velika greda i Jermenovci.

"Tako da često koristimo za pojačano održavanje ulica ili dela atara ili atarskih puteva, gde jednostavno prolaze njihove mašine i cisterne i gde je nekad neophodno sanirati taj deo prostora", dodao je Vorkapić.

U Plandištu zamašnije prihode očekuju od vetrogeneratorskog parka, snage 100 megavata. Do njegovog završetka bi, ističe Vorkapić, bili zadovoljni i dosadašnjom rentom.

Prihodi od rudne rente bi, međutim, trebalo da budu osetno veći, zahvaljujući Vladinoj uredbi kojom je naknada za eksploataciju sirovina za građevinsku industriju povećana za nekih 70 odsto.

Predsednik Grupacije industrije građevinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine Ljubodrag Knežević ocenjuje da je ta uredba suprotna stavu Vlade, prema kome je krizom najteže pogođeno baš građevinarstvo.

"To znači da je sve ono što smo mi tražili u prethodnim godinama, a to je poreska reforma, oslobađanje od visokih poreza i doprinosa na lična primanja, kao i od raznoraznih drugih obaveza ne bi li se privreda malo podigla. Umesto toga, sada smo dobili dodatne namete", naglašava Knežević.

On upozorava i na to da će se na udaru poskupljenja rudne rente posebno naći strane kompanije, što je suprotstavljeno nameri države da privuče što više inokapitala.

S druge strane, obveznici rudne rente, poput ciglana, mogu kroz projekte uklanjanja štetnih posledica od eksploatacije da uzmu i više para nego što uplate kroz naknade.

"U te namene utroši se sav novac koji od rudnih naknada pripada Vojvodini", objašnjava Seke i dodaje kako je na ime tih sredstava lane ostvareno preko 190 miliona dinara.

"Na taj način mi smo već najmanje 60 takvih napuštenih kopova, koji nisu u skladu sa zakonom, rekultivisali i dodelili im bespovratna sredstva. Maksimalni iznos prošle godine iznosio je 4 miliona po jednom projektu", naglašava pomoćnik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine.

Novac od rudne rente lokalne zajednice u kojima se sirovine eksploatišu, moraće i prema slovu zakona da troše namenski- za razvoj infrastrukture i poboljšanje kvaliteta života.

Poseban ekonomski značaj rudarstvu daju planovi prema kojima bi u tu oblast do 2020. trebalo da bude uloženo više od tri milijarde evra, očekivano povećanje broja zaposlenih je na oko 30 hiljada, a obima proizvodnje sa 80 miliona na 120 miliona tona rude.