Tema - Srbija

Opasnost od otežanog kreditiranja u 2012. godini

Predsednik Izvršnog odbora "Hipo alpe adija banke" Vladimir Čupić izjavio je večeras da u idućoj godini problem neće biti visina kamatnih stopa na kredite, već kako uopšte održati nivo snabdevenosti tržišta kreditima.

Čupić je, gostujući na Televiziji B92, istakao da će zbog svetske ekonomske krize problem biti ukupan nivo raspoložive likvidnosti na tržištu u 2012. godini.

On je naveo da je činjenica da je deo likvidnosti banaka "imobilisan" ulaganjem u državne hartije od vrednosti - 2,3 milijarde evra, ali da istovremeno ukupni krediti privredi, odnosno, krediti banaka u Srbiji i direktni prekogranični (kros border) krediti privredi iznose 20 milijardi evra.

Pritom depozitni kapacitet srpske privrede je samo pet milijardi evra, a ukupni depoziti na nivou cele države, i privrede i stanovništva, svega 13 milijardi evra, dok su ukupni krediti oko 28 milijardi, što znači da je Srbija neto uvoznik kapitala, istakao je Čupić.

On je naveo da bi Narodna banka Srbije (NBS) trebalo da razmotri nivo referentne kamatne stope jer, prema njegovim rečima, postoje uslovi za njeno snižavanje zbog znatnog smanjenja inflacije u proteklom periodu.

"Što se tiče nivoa obavezne rezerve, ja bih za sada bio oprezan, ali mislim da postoje potencijali u okviru Vlade Srbije da se jedan deo likvidnosti stavi na raspolaganje bankama, odnosno, kompanijama za specifične namene", ocenio je Čupić.

On je naveo da je prinos na kapital banaka u Srbiji pet odsto, a da je profit bankarskog sektora u prvih devet meseci bio 240 miliona evra.

Srpski privrednik Zoran Drakulić izjavio je da bi banke trebalo da olakšaju privrednicima tešku poslovnu situaciju u kojoj su se našli i da ponude restrukturiranje kredita.

"Ono što mi tražimo od banaka da se krediti u ovoj teškoj situaciji restrukturiraju. Da dobijemo period od jedne do dve godine grejs period kada ćemo plaćati samo kamatu i vraćanje kredita u naredne tri do četiri godine", rekao je Drakulić naglašavajući da privreda očekuje odobrenje reprograma "pod normalnim uslovima".

Drakulić je istakao da se zalaže za to da se oslobodi deo obaveznih rezervi, jer rezervacije sredstava banaka kod NBS utiču na cenu kredita.

Stepen obavezne rezerve i referentna kamatna stopa, dve su stvari koje utiču na cenu kredita, podvukao je on.

Drakulić je ocenio da na otežano finansiranje privrede u Srbiji utiče i zaduživanje države emitovanjem zapisa, čime je "pokupljen" deo sredstava koje su nudile banke na našem tržištu.

On je ukazao i da bi bio red da banke podele rizik sa privredom.

"Imaćete godinu sa ukupnim prihodima od 450 miliona evra", zaključio je Drakulić.