Tema - Srbija

Pandemija menja način rada i izaziva stres

Ugroženije su se ipak osećale žene i zaposleni između 35 i 50 godina starosti.

Dodatni stres na radu osećalo je 63 odsto njih, a stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući osećanje je koje prijavljuje 45 odsto učesnika ove ankete.

Kako je objasnio dr Rajko Kosanović, iz SSSS, cilj ovog istraživanja sprovedenog u aprilu bio je da se utvrdi kako se radnici osećaju na poslu, na koji način je pandemija uticala na njihovo mentalno zdravlje, da li poslodavci preduzimaju mere podrške radnicima, a šta preduzimaju sindikati...

– Trećina ispitanika je navela da promenjena atmosfera i način rada za vreme pandemije uzrokuju dodatni stres. Od fizičkih i psihičkih tegoba najizraženiji simptomi bili su osećaj izolovanosti od drugih (53 odsto), stalni osećaj napetosti (48 odsto), glavobolja (51 odsto), nemiran san (47 odsto) i nesanica (48 odsto). Strah za vlastitu sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavljuje veoma mali broj ispitanika. Odnos sindikata prema pristupu psihičkom zdravlju ocenjen je kao pozitivan – nabraja Kosanović.

Ipak, ukoliko postoje poteškoće s psihičkim zdravljem, 41 procenat zaposlenih smatra da može da računa na pomoć sindikata, dok trećina njih veruje da sindikat nije preduzeo određene aktivnosti u cilju poboljšanja psihičkog zdravlja. Četvrtina učesnika istraživanja izjavljuje da o tome ništa ne zna.

Kada je reč o tržištu rada u Srbiji, jedna od posledica pandemije jeste ubrzanje trenda rasta nesigurnih oblika rada, odnosno posla na određeno vreme, preko agencije, sezonskog, rada po ugovoru o delu i ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i neformalnog rada, podvlače sindikati.

– Svaki treći radnik angažovan je na poslovima koji su kratkoročni, nesigurni, bez socijalnog osiguranja, bez odgovarajućih mera bezbednosti zaštite na radu... Dve petine svih zaposlenih radi na nesigurnim poslovima. Udeo nestandardnih radnika među zaposlenim porastao je sa 11,4 odsto u 2010. na 22,5 odsto u 2019. godini – podsećaju nadležni i ističu da je udeo radnika na neodređeno vreme među zaposlenim u padu sa 88,5 odsto, koliko je iznosio 2010. godine, na 81,4 odsto u 2014, kao i na 77 procenata, koliko iznosi u protekle tri godine.

Broj radnika na određeno vreme u ukupnoj zaposlenosti povećan je sa 5,9 odsto u 2010. na 9,8 procenata u 2014. godini, odnosno na 14,1 odsto u 2019. godini. U ovom savezu podsećaju i da je jedna od posledica pandemije povećanje broja onih koji rade od kuće.

– Rad od kuće meri se učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih. U četvrtom kvartalu 2020. na ovaj način posao je obavljalo 9,2 odsto zaposlenih i u odnosu na isti period 2019. takav rad je povećan za 0,5 odsto. Tako je u poslednjem tromesečju 2020. od kuće radilo oko 269.000 zaposlenih – navode u Savezu samostalnih sindikata Srbije.