Tema - Srbija

Pečalbari u Srbiji – migracije radnika kao prilika, ali i izazov

Trenutno, pet odsto radne snage u svetu čine migranti, što je oko 170 miliona radnika.

Više od 50 hiljada stranaca, kako se procenjuje, dobilo je srpsku radnu dozvolu 2024. godine. Bez značajnih promena i tokom 2025. godine, objašnjava Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U odnosu na prethodnu deceniju, međutim, Republički zavod za statistiku registruje devet i po puta više stranaca. Najčešće dolaze iz Kine, Rusije, Indije, Nepala, Bangladeša, Šri Lanke, Azerbejdžana, Kirgistana, Uzbekistana i Turske.

Resorna ministarka naglašava da se Srbija u proteklo vreme razvijala te da u određenim poslovima ima potrebe za kvalifikovanim radnicima. "Kao država prvenstvo dajemo našim građanima, ali nismo zatvoreni za strane radnike jer verujemo u šansu, iskustvo, znanje", kaže Đurđević Stamenkovski i dodaje da su radne migracije izazov, ali ujedno i prilika za jednu zemlju.

Motivacija za strane radnike

Pad nezaposlenosti od 8,8 odsto u drugom kvartalu godine i povećanje minimalne zarade od 38 odsto za godinu dana neki su od motiva za radnike koji nemaju srpski pasoš.

Olakšava i zakon o strancima i uvođenje integrisane boravišne i radne dozvole.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić objašnjava da je tim zakonom omogućeno da stranci dobiju novu dozvolu za privremeni boravak na period od tri godine, u zavisnosti od osnova i svrhe boravka.

"Mogućnost za tako dug boravak smo uveli kako biste se samo jednom u tri godine bavili regulisanjem svojih dokumenata za boravak. Tako smo istovremeno otvorili mogućnost sigurnih i legalnih puteva migracija, što je ključno za smanjenje radnih rizika od krijumčarenja migranata i trgovine ljudima", objašnjava Dačić.

Srbija u migrantskim kretanjima

Širom centralne i istočne Evrope, pre svega na Zapadnom Balkanu, Međunarodna agencija za migracije vidi duboke promene u migrantskim kretanjima.

Šef misije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji Zejnal Hadžijev ističe važnost prelaska sa iregularnih na regularne puteve, od kratke do strukturne mobilnosti, i od delimičnih odgovora do koordinisanog upravljanja.

"Srbija na mnoge načine stoji u srcu ovih transformacija jer je to zemlja porekla, tranzita i sve više postaje i zemlja destinacija za strane radnike", kaže Hadžijev.

Srbija je ove godine predsedavajuća Centralnoevropskoj inicijativi. Ta inicijativa nastala je posle pada Berlinskog zida i okuplja 17 država Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.