Tema - Srbija

Počela borba za mesto na rafovima

Zakon donosi stroža pravila u lancu snabdevanja i zabranjuje čitav niz praksi koje su godinama bile predmet sporova – od prekomernih rabata i dugih rokova plaćanja, do komercijalne odmazde i delistiranja proizvoda sa rafova. Upravo u trenutku kada je počela primena novih propisa, u javnosti se pojavio i slučaj kompanije „Basket”, koja je na društvenim mrežama objavila da su njeni proizvodi uklonjeni iz prodaje u objektima „Maksija”, što je ponovo otvorilo pitanje pritisaka na male domaće proizvođače i načina na koji veliki trgovci vode pregovore sa dobavljačima.

I dok ova kompanija koja nudi proizvode od integralnih vrsta brašna navodi da je saradnja posle 14 godina prekinuta bez obaveštenja, u najvećem trgovinskom lancu za „Politiku” kažu da je to deo racionalizacije poslovanja koja je usledila kao posledica Uredbe o ograničenju marži i regulacije tržišta.

– U okviru tih promena sprovodimo i optimizaciju asortimana, vodeći se tražnjom potrošača, parametrima obrta i prodaje, ali i s ciljem da našim kupcima ponudimo relevantne i kvalitetne proizvode po najboljim mogućim cenama. „Basket” je jedan od dobavljača sa kojima nije produžen ugovor o saradnji nakon isteka u martu – navode iz „Delez Srbija”. Kako kažu, ostaju „snažno posvećeni saradnji sa dobavljačima, kao i daljem osnaživanju lokalnih partnera, što potvrđuje i činjenica da i nakon optimizacije njihov asortiman u većim prodavnicama obuhvata više od 10.000 artikala”.

– Svesni smo da promene našeg poslovnog modela utiču i na naše partnere i zato svakoj reviziji asortimana pristupamo pažljivo i odgovorno, uz nastojanje da održimo stabilno i održivo poslovanje. Trudimo se da posledice naglih regulatornih promena ublažimo što je više moguće za ostale učesnike u lancu snabdevanja, ali, nažalost, nismo u mogućnosti da ih potpuno amortizujemo – ističu iz ovog trgovinskog lanca.

Ovaj slučaj je otvorio pitanje odnosa velikih trgovinskih lanaca prema manjim dobavljačima. Pojedini, takođe na društveni mrežama, tvrde da trgovci u Srbiji od njih traže dodatne ustupke kako bi ih zadržali na policama. Upravo takve situacije sada su u fokusu novog Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, koji zabranjuje takozvanu komercijalnu odmazdu i delistiranje kao vid pritiska na dobavljače. Sagovornici iz sektora trgovine upozoravaju da je period između isteka Uredbe o ograničenju marži i početka primene novog zakona sigurno otvorio prostor za znatno tvrđe pregovore između velikih trgovinskih sistema i manjih domaćih proizvođača.

Ako dobavljač odbije da prihvati sporne uslove, dodatne naknade ili rabate koje trgovac traži, prva mera pritiska često je upravo uklanjanje proizvoda sa rafova ili pretnja delistiranjem. Zato će od sada takvi potezi trgovce mnogo ozbiljnije koštati, ali ostaje ključno pitanje da li će dobavljači biti spremni da to prijavljuju Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Oni već sada imaju pravo da pokreću postupke ako smatraju da su izloženi pritiscima ili odmazdi. Suština novog propisa je da se spreči model poslovanja u kojem je jači trgovac godinama mogao da uslovljava slabiju stranu različitim nametima, a da svako protivljenje bude kažnjeno gubitkom mesta na policama.

Ova tema je važna i zbog toga što se novim zakonom ograničavaju i rokovi plaćanja, koji su u praksi često bili ogroman teret za dobavljače. Pojedini trgovci su robu plaćali i posle šest meseci, dok sada zakon propisuje rokove od 30 dana za kvarljivu, odnosno 60 dana za ostalu robu. Upravo zbog toga se očekuje da će pritisci na dobavljače u narednom periodu biti još vidljiviji, jer je trgovcima ograničen prostor za prakse koje su im godinama donosile značajne prihode.