Tema - Srbija

Reciklažne oznake na proizvodima tačne u teoriji

Takve poruke stvaraju utisak da flaširana voda nema uticaj na životnu sredinu – što je daleko od istine. Plastika se raspada vekovima, ne može se reciklirati beskonačno, a svaka flaša uvek sadrži određeni procenat nove plastike, prenosi BEUC. Podaci iz Ipsosovog istraživanja 2024. godine pokazuju da između 58 i 72 odsto potrošača u Francuskoj, Poljskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji doživljava proizvode sa ovakvim oznakama kao čak „pozitivne za životnu sredinu”. To, međutim, prikriva realnost, jer većina plastike završi na deponijama ili u prirodi, dok je samo devet odsto ukupno proizvedene plastike ikada zaista reciklirano. BEUC je još 2023. godine podneo prijavu evropskim organima za zaštitu potrošača zbog obmanjujućih ekoloških tvrdnji na PET flašama. Iako su se pojedine kompanije u međuvremenu obavezale na korekcije, postupci i dalje traju.

U Mađarskoj je 2024. pokrenuta istraga o tvrdnjama kao što su „bottles to bottles” i „100 odsto reciklabilno”. Najpoznatiji proizvođač gaziranih napitaka je 2025. prihvatio da poboljša komunikaciju ka potrošačima i da skloni tvrdnje poput „recikliraj me ponovo”, da objasni da proces nije „zatvoren krug”. I druge poznate kompanije su u sličnim postupcima, na primer, tek treba da usklade svoje tvrdnje. Iako ima pomaka u ovoj oblasti, potrošačke organizacije upozoravaju da su tvrdnje o reciklaži i dalje prisutne u prodavnicama širom Evrope. Brza provera u Belgiji, Italiji i Španiji pokazala je da plastične flaše i dalje nose sporne tvrdnje koje kod potrošača stvaraju pogrešnu sliku o uticaju plastike na životnu sredinu. Zato BEUC i partnerske organizacije traže da nadležne institucije ubrzaju postupke i napokon uvedu strožu kontrolu takozvanog zelenog marketinga – kako bi potrošači dobijali tačne informacije, a kompanije prestale da predstavljaju reciklažu kao rešenje za krizu koju je upotreba plastike donela. Kada je reč o Srbiji, reciklažne tvrdnje su još manje realne nego u EU, jer je sistem reciklaže kod nas slabo razvijen. Potrošači i u Srbiji, ako gledaju proizvode, imaju utisak da kupuju „ekološki proizvod”, a u stvarnosti se ambalaža retko vraća u sistem.

Zeleni marketing se koristi kao alat za popravljanje imidža kompanija, a ne kao realna ekološka mera. Na primer, većina proizvođača vode i sokova na flaše stavljaju natpise poput onog da su od 100 odsto reciklirane plastike ili da je reč o ekološkom pakovanju, da pomažu prirodi, ali su te oznake tačne samo u teoriji. U praksi, Srbija ima veoma nisku stopu reciklaže plastike – procene variraju od pet do 15 odsto, a većina ambalaže završava na deponijama.