Tema - Srbija

Sakupljači otpada u Srbiji doprinesu godišnje 165 miliona evra, a mesečno zarade 35.000 dinara

„Dobronamernima i pametnima, dovoljno!“, zaključuje se u analizi pod nazivom „Zašto su sakupljači sekundarnih sirovina gradske pčele?“, koju potpisuju Osman Balić i Dragan Tororović.

U analizi se podseća da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine početkom ovog meseca formiralo Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, a YUROM centar izražava nadu da će biti ispravljeni dosadašnji nedostaci.

„Usled subjektivnih i objektivnih nemogućnosti da zarađuju na drugačiji način, jedan značajan broj pripadnika romske zajednice u srpskom društvu obezbeđuje svakodnevnu egzistenciju sakupljanjem raznovrsnih sekundarnih sirovina. Zbog toga se neretko ovaj posao naziva ’etno zanimanjem’, nasuprot preovlađujućem narativu o Romima kao neradnicima. Uprkos svim opasnostima koje sa sobom nosi, prikupljanje uličnog otpada dominantan je izvor prihoda mnogih romskih porodica, koji ovaj težak i potplaćen posao u ’sivoj zoni’ obavljaju bez roptanja decenijama unazad“, navode Balić i Todorović.

Oni ocenjuju da ovakav posao zaslužuje društveno uvažavanje i adekvatnu finansijsku valorizaciju, iznoseći pritom okvirnu procenu koliko vredi i koliko košta rad sakupljača sekundarnih sirovina u toku jedne godine, urađenu na osnovu dostupnih informacija, pošto precizni podaci i ekonomske analize ne postoje.

Prema njihovim rečima, sakupljači sekundarnih sirovina kroz svoj rad ostvaruju uštede u deponijskom prostoru, posebno doprinoseći smanjenju divljih deponija, kojih je u Srbiji oko 3.500, te doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a pre svega metana i ugljen- dioksida, te energetskoj uštedi od reciklaže i uštedi u zaštiti životne sredine.

„Sabiranjem svih ovih elementa (uštede na deponijama – 6 miliona evra + smanjenje emisija gasova – 3,6 miliona evra + energetske uštede – 10 miliona evra + smanjenje divljih deponija – 5 miliona evra + vrednost sekundarnih sirovina – 140 miliona evra), ukupna vrednost doprinosa sakupljača otpada u Srbiji za jednu godinu može se proceniti na 164,6 miliona evra godišnje“, navodi se u analizi, koja navodi i precizne parametre za svaku od ovih stavki.

Procenjujući, recimo, uštedu na deponjskom prostoru, u analizi se popodseća da se, po podacima Agencije za zaštitu životne sredine za 2023, u Srbiji godišnje generiše 3,07 miliona tona komunalnog otpada, od čega se oko 88,3 odsto prikupi od strane opštinskih javno-komunalnih preduzeća, a značajan deo završava na nesanitarnim deponijama ili divljim smetlištima.

„Pretpostavimo li da sakupljači otpada prikupe oko 10-15 odsto od ukupnog komunalnog otpada (ili oko 300.000–500.000 tona godišnje), koji bi inače završio na lokalnim i regionalnim deponijama, ovo daje uštedu od 6 miliona evra godišnje uštede na troškovima deponovanja“, navodi se u analizi.

U njoj se podseća da aktuelni Zakon o upravljanju otpadom, donet 2023. godine, ugrožava „radno-pravni status individualnih sakupljača sekundarnih sirovina“ jer se fizička lica ne prepoznaju kao sakupljači otpada, već je to pravo dodeljeno isključivo preduzetnicima i pravnim licima.

Prema oceni YUROM centra, takvim zakonskim rešenjem oni su „potpuno neopravdano obeleženi kao konkurencija moćnicima iz senke koji su, podstaknuti aktuelnim suočavanjima sa globalnim i lokalnim ekološkim izazovima, upravo u otpadu prepoznali značajan resurs za individualno bogaćenje“.

Sa svoje strane, sakupljači tvrde da postoji i „veliki kriminal među otkupljivačima“, odnosno neregistrovani, „divlji” otkupni centri, navodi se u analizi.