Tema - Srbija

Srbija i dalje telefonira na dopunu

Većina građana Srbije i dalje su pripejd korisnici usluga mobilnih operatera (uplaćuju dopunu na kiosku), dok je manje onih koji su u postpejdu (imaju potpisan ugovor sa operaterom i račun im stiže na kućnu adresu).

Prema poslednjim podacima Ratela koji su bili dostupni javnosti (za 2011. godinu), 36 odsto korisnika je u postpejdu, a 64 procenta u pripejdu. Slična situacija je i sada, pa tako od 5,5 miliona korisnika „Mobilne telefonije Srbije” („Telekom”) 4,05 miliona ih je u pripejdu, a 1,45 miliona u postpejdu. Što se tiče Telenora i VIP-a, od njih ove podatke nismo dobili jer su, kako kažu, poslovna tajna.

Ipak, glavna dilema korisnika je – da li se više isplati biti u pripejdu i postpejdu.

– Da li se isplati biti pripejd ili postpejd korisnik zavisi isključivo od korisničkih navika. Svaki korisnik prema svojim potrebama i navikama bira tarife. Postpejd paketi imaju određenu količinu besplatnog saobraćaja uključenog u pretplatu. Za pripejd tarife opredeljuju se korisnici koji žele da kontrolišu troškove u skladu sa svojim potrebama – kažu u „Telekomu”.

Međutim, trend je da polako sve više ljudi prelazi u postpejd. Tako 2006. godine svega 16 odsto korisnika nije telefoniralo na dopunu, dok je danas taj broj veći. U VIP-u kažu da Srbija prati svetski trend i da se sve više korisnika opredeljuje za ove tarife.

– Korisnici su dobro edukovani i prepoznaju prednosti postpejd usluga, a to su sloboda komunikacije, mogućnost korišćenja novog uređaja po povoljnijim uslovima u okviru paketa i više sadržaja uključenog u tarife, odnosno niže cene razgovora, poruka i prenosa podataka u odnosu na pripejd. Takođe, porastu postpejd korisnika u našoj zemlji doprinela je i mogućnost promene mobilnog operatera uz zadržavanje starog broja telefona. Za pripejd usluge se i dalje odlučuju oni koji imaju potrebu za većom kontrolom troškova i nemaju potrebe za novim telefonom – objasnili su u VIP-u, dok su i u „Telenoru” rekli da je „primetan trend migracije sa pripejda na postpejd, s obzirom na pakete koji omogućavaju potpunu kontrolu troškova, mogućnost korišćenja bržeg interneta i dostupnost najnovijih uređaja po pristupačnim cenama”.

A što se tiče cena u pripejdu, one postaju sve ujednačenije:

VIP: Jedinstvena cena za minut razgovora u pripejdu, prema svim nacionalnim mrežama, mobilnim i fiksnim, u bilo koje doba dana i noći, iznosi 9,90 dinara sa PDV-om. Cena SMS-a prema svim nacionalnim mrežama je 4,90 dinara sa PDV-om. Prenos podataka u nacionalnom saobraćaju naplaćuje se po kilobajtu, gde 1 KB košta 0,06 dinara sa PDV-om.

Telenor: U zavisnosti od izabranog pripejd paketa, cena minuta razgovora se kreće od 3,50 do 9,90 dinara. Kada se poziv upućuje korisniku neke druge mreže, cena minuta razgovora varira od 9,90 do 11,89 dinara, opet u zavisnosti od tarifnog paketa. Cena SMS-a uvek je ista za sve mreže, a u zavisnosti od pripejd paketa ona iznosi od 2,90 do 4,90 dinara. Cena interneta za pripejd korisnike iznosi šest dinara za 100 kilobajta. U sve navedene cene je uračunat porez.

Telekom: U pripejd tarifama cena minuta razgovora u mreži iznosi 9,05 dinara, dok je cena za razgovore izvan naše mreže od 9,05 do 11,88 dinara, u zavisnosti od izabranog paketa. Cena SMS-a je od 2,44 do 4,58 dinara u zavisnosti od paketa. Prenos podataka u nacionalnom saobraćaju iznosi šest dinara za 100 kilobajta.