Tema - Srbija

Srebrna ekonomija kao razvojni resurs

Zato preseku i odluče da doživotno plaćaju penale za prevremeno penzionisanje koje iznosi 0,34 odsto mesečno, a maksimalno 20,4 odsto. S druge strane, ima i onih koji i posle penzije nastavljaju da rade, delom zbog činjenice da su potrebni firmi zbog svoje stručnosti, a više zbog dopune penzijskog budžeta.

Izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) procenjuje da će u nekim ekonomijama izdaci za penzije i zdravstvenu negu gotovo udvostručiti svoj udeo u BDP-u do sredine veka. Pored toga, sve manji broj poreskih obveznika otežava finansiranje ovih izdataka, stvarajući dodatni pritisak na fiskalnu održivost i rizik od porasta javnog duga.

– Simulacije MMF-a pokazuju da bi produženje radne sposobnosti i pomeranje efektivne starosne granice za penzionisanje za samo pet godina moglo kompenzovati skoro polovinu predviđenog pada BDP-a izazvanog demografskim promenama. Zemlje poput Švedske i Norveške pokazuju kako reforma penzionih sistema, ulaganje u zdravstvo i fleksibilni modeli zapošljavanja omogućavaju starijima da duže ostanu ekonomski aktivni, čime se povećava i otpornost javnih finansija – kaže Vesna Pantelić u najnovijem biltenu „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

Udeo osoba starijih od 65 godina, koji je u 2021. iznosio 10 odsto (760 miliona ljudi), do 2050. dostići će 16 odsto globalne populacije, odnosno oko 1,6 milijardi ljudi. U nekim razvijenim zemljama, kao što su Japan, Italija, Nemačka i Španija, taj udeo će preći 30 procenata. U Srbiji će, prema srednjem scenariju projekcija Republičkog zavoda za statistiku, do 2052. godine udeo osoba starijih od 65 godina dostići 28,5 odsto, što je svrstava među zemlje sa intenzivnim demografskim starenjem.

MMF upozorava da će do 2035. godine sve napredne ekonomije, kao i najveći tržišni giganti u razvoju, proći demografski obrt – trenutak kada radno sposobno stanovništvo (15–64) počinje da se smanjuje. Do 2070. godine taj prag će premašiti i većina zemalja sa niskim prihodima, što zatvara prozor za ostvarivanje demografskih benefita.

– U tom kontekstu, srebrna ekonomija predstavlja novi konceptualni okvir koji stariju populaciju tretira kao resurs, a ne kao pasivnu grupu zavisnu od transfera. Umesto fokusiranja na rasterećenje budžeta, ovaj pristup podrazumeva promenu od upravljanja demografskim rizicima ka aktiviranju ekonomskih potencijala starijih osoba. Sektori koji se razvijaju pod okriljem srebrne ekonomije uključuju zdravstvene i socijalne usluge, tržište nekretnina prilagođenih starijima, personalizovanu tehnologiju, kao i nove oblike participacije starijih na tržištu rada – objašnjava Pantelićeva.

Prema podacima MMF-a, istraživanje sprovedeno u 41 zemlji (uključujući najrazvijenije ekonomije i vodeće zemlje u razvoju) pokazalo je da su sedamdesetogodišnjaci 2022. godine imali kognitivne sposobnosti slične onima koje su pre 20 godina bile uobičajene kod osoba starih 53 godine. Takođe, fizičke sposobnosti, merene mobilnošću i funkcionalnošću, pokazuju trend stabilnog poboljšanja.

MMF procenjuje, navodi ona, da bi koordinisani paket politika, uključujući povećanje efektivne starosne granice za penzionisanje, zatvaranje rodnog jaza u zaposlenosti i promovisanje zdravog starenja, mogao povećati globalni BDP za 0,6 procentnih poena godišnje do 2050. godine, čime bi se nadoknadilo gotovo tri četvrtine negativnog uticaja starenja.

– Ove politike, osim što doprinose rastu, takođe ublažavaju fiskalne pritiske povećanjem poreskih prihoda i smanjenjem rashoda po osnovu transfera. Ulaganjem u sektore prilagođene starijima i njihovim uključivanjem u proizvodnju i inovacije demografska tranzicija može biti razvojni resurs umesto prepreke – kategorična je Pantelićeva.

Ubrzano starenje populacije i pad nataliteta izazivaju značajne promene na globalnim tržištima rada. U zemljama regiona UNECE udeo zaposlenih starosti 55–64 godine gotovo se udvostručio između 2000. i 2023. godine, dostižući prosečno 25 odsto ukupne radne snage. Prosečna starost radne snage u Evropi i centralnoj Aziji već prelazi 42 godine, a do 2030. godine očekuje se njen porast na 43 godine. To je znatno iznad proseka iz 1990, kada je iznosila 28 godina, navodi Vesna Pantelić u poslednjem broju MAT.

Istovremeno, prema podacima Evrostata, radna snaga Evropske unije bi mogla da se smanji za više od 10 odsto do 2053. godine, a u nekim članicama, poput Nemačke i Italije, taj pad bi mogao da premaši i 20 procenata.

U Srbiji, stopa zaposlenosti populacije starosti 55–64 godine iznosila je 59 odsto u 2024. godini, što predstavlja znatan rast u odnosu na 2019. godinu, kada je ta vrednost bila 44 procenta, pokazuje anketa o radnoj snazi, kaže Pantelićeva.