Tema - Srbija

Šta Zapad nudi kao zamenu za ruski gas

Tokom službene posete Bakuu rekla je da će osim dogovorenih isporuka iz Azerbejdžana stizati još prirodnog gasa „na eksplicitan zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.

Dr Petar Stanojević, bivši pomoćnik ministra energetike za naftu i gas i profesor na Fakultetu za bezbednost, kaže za „Politiku” da najavljene količine gasa iz Azerbejdžana mogu da posluže kao neka vrsta rezerve.

– Prošle godine su bile ugovorene količine od oko 300 miliona kubika azerbejdžanskog gasa, oko 10 odsto srpskih potreba, što se više tumači kao namera da se diversifikuje snabdevanje i stvori neka rezerva za zimu – kaže on.

Na konstataciju da se ovog puta nezvanično pominje oko milijardu kubika gasa, Stanojević ističe da nije siguran da Azerbejdžan ima tolike količine za Srbiju, jer ima već potpisane velike ugovore sa kupcima u Evropskoj uniji.

– Zato su garancije Srbiji samo rezerve koje zemlja ima – kategoričan je on.

Proširenjem podzemnog skladišta „Banatski dvor”, čiji se završetak očekuje u aprilu 2027. godine, kapacitet se podiže sa 450 na 750 miliona kubika gasa. Dnevni kapacitet istiskivanja bi se sa pet miliona kubika dnevno povećao na 12, a kapacitet utiskivanja sa 2,8 miliona na šest miliona kubika dnevno. U tim novim okolnostima Srbija bi imala zalihe za četiri meseca zimi, i čak sedam meseci leti.

Inače su Beograd i Baku pre godinu dana potpisali Sporazum o snabdevanju gasom između „Srbijagasa” i „Sokara”, a pre toga su predstavnici dve države u Bakuu potpisali sporazume prema kojem bi do 2026. godine naša zemlja dobijala do 400 miliona kubika gasa godišnje iz Azerbejdžana, a da nakon toga ove količine mogu da budu povećane na milijardu metara kubnih.

Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske koji funkcioniše od kraja 2023. Inače, još dok se gradio „Turski” tok preko koga stiže ruski gas, EU je videla prelazak preko Bugarske kao važan tranzitni pravac kojim će gasom snabdevati ovaj deo Balkana i Evrope. Međutim, ne zadugo jer je bugarski premijer Rosen Željazkov jedva dočekao da ovih dana na zasedanju UN u Njujorku potvrdi da će se ova zemlja kao deo Evropske unije pridružiti odluci EU da u kratkom roku – 2026. godine – raskine ugovore o korišćenju ili tranzitu ruskog prirodnog gasa.

Ono što EU i Ursuli fon de Lajen koja uporno traži od zemalja članica da se odreknu ruskog gasa treba da bude jasno jeste poruka Petera Sijarta, ministra spoljnih poslova Mađarske, koji kaže da je snabdevanje energijom čisto fizičko pitanje.

– Lepo je sanjati o kupovini nafte i gasa odnekud, ali možemo kupovati samo odakle imamo infrastrukturu. A ako pogledate fizičku infrastrukturu, jasno je da je bez ruskog snabdevanja nemoguće obezbediti sigurno snabdevanje zemlje – naveo je Sijarto.

Upravo je to odgovor koji i EU i SAD duguju odavno i Srbiji, kojoj se spočitava snabdevanje ruskim gasom. Decenijama smo bez odgovora šta je alternativa ruskom gasu, ako nemamo infrastrukturu, kako da, primera radi, dopremimo tečni prirodni gas iz SAD. Nemamo ni more gde bi stigli brodovi sa ovim energentom koji mora da se pretače. Dakle, neka svi ti svetski politički zagovornici kojima je Rusija za čiji gas ne postoji alternativa, trn u oku, ponude racionalna, a ne politička rešenja.

Dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas, kaže da što se tiče najava predsednice skupštine da pozdravlja odluku o gradnji gasne elektrane u Nišu koja ima mogućnost kogeneracije, odnosno proizvodnje i električne i toplotne energije i vodene pare. – I tu je stepen iskorišćenja 85 odsto, što je vrlo visoko, a što u datim okolnostima kada se potrošnja električne energije skoro izjednačila i leti i zimi velika je stvar za našu zemlju. Takve bi elektrane trebalo graditi i u Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, kako je svojevremeno bilo i planirano – kaže on. Kada je reč o količinama azerbejdžanskog gasa koje bi mogle da nam stignu tokom zime, naravno da su dobrodošle, ali samo kao pomoć, a baza za Srbiju je ruski gas.