Tema - Srbija

Staž se računa na osnovu stvarnog broja radnih dana

Naizgled deluje jednostavno – čovek pogleda datum početka i prestanka rada i pretpostavi da je broj godina i meseci između ta dva datuma isto što i staž. Međutim, stvari nisu baš tako jednostavne. Trajanje perioda u kojem je neko radio i trajanje staža osiguranja koji se za taj period priznaje mogu da budu različiti, ponekad i prilično. U najvećem broju slučajeva, naravno, staž i kalendarski period traju isto. Ako je neko uredno prijavljen i ako su doprinosi plaćani u propisanom iznosu, staž će da „pokrije” kompletan period.

Međutim, postoje situacije kada staž može da bude kraći od kalendarskog perioda, ali i obrnuto – da bude duži. Za građane koji tek uoči penzije otkriju da imaju manje staža nego što su očekivali, to može da bude veliki problem, jer se uslovi za penziju strogo vezuju za ukupno trajanje staža osiguranja, i svaki mesec, čak i dan može da bude presudan, apeluju iz Fonda PIO upravo iz razloga što je 30. decembar poslednji dan do kada oni koji stiču uslov za penziju treba da prekinu radni staž i podnesu poslednjeg dana ove godine zahtev za penziju.

„Običan” staž računa se prema podacima u M-4 prijavi koja se sačinjava za svaku kalendarsku godinu. Koliko je u M-4 upisano meseci i dana, toliko se računa. Ako u M-4 piše 12 meseci – računa se 12, ako piše 11 meseci i 10 dana – računa se 11 meseci i 10 dana, bez obzira na datume iz ugovora ili radne knjižice. To je osnovno pravilo za klasično zaposlenje, samostalnu delatnost ili poljoprivredu i često najlakše za proveru. Dakle, zbir trajanja staža iz pojedinačnih (godišnjih) prijava registrovanih u matičnoj evidenciji je ono što će se sabirati pri odlučivanju o pravu na penziju. Ukoliko je neko u toku godine radio kod više poslodavaca, za svakog poslodavca treba da bude registrovana po jedna prijava, ističu u penzijskom fondu.

Samostalci i poljoprivrednici sami plaćaju doprinose pa tako i neposredno utiču na svoj ostvaren staž. Osiguranik može da ima i staž sa uvećanim trajanjem, poznat kao beneficirani staž. Njega imaju oni koji rade na teškim, opasnim ili zdravstveno štetnim radnim mestima.

Najčešće greške kod samostalnog računanja staža nastaju u situacijama kada trajanje staža ne odgovara kalendarskom trajanju rada. Tome su najviše izloženi oni koji su radili van klasičnog radnog odnosa, što je poslednjih decenija sve češće.

Privremeni i povremeni poslovi su, u pogledu računanja staža, najsličniji radnom odnosu. Za svaku godinu se podnosi obrazac M-4 u kojem piše tačno koliko je radnik radio. Ako je radio 85 radnih dana, u M-4 će biti upisano dva meseca i 25 dana staža – ne više, ne manje. Zakon o radu ograničava ovu vrstu poslova na najviše 120 radnih dana godišnje. To je približno šest kalendarskih meseci angažovanja ukoliko radnik ne radi vikendom. Ali, bez obzira na to da li je angažovanje trajalo 10 ili 120 dana, staž se računa isključivo na osnovu stvarnog broja radnih dana, a ne prema kalendarskom trajanju perioda. Staž po osnovu ugovora o delu obično stvara najveće nedoumice.

Za ugovor o delu se podnosi , već M-UN koja sadrži samo podatke o visini isplaćene naknade i plaćenim doprinosima. Na primer, ako je profesor tokom godine održao tek nekoliko predavanja i za njih dobio naknadu koja prevazilazi najnižu godišnju osnovicu, on može da ostvari staž i za svih 12 meseci te godine. To deluje neobično, ali je u skladu sa zakonom – staž se kod ugovora o delu računa srazmerno uplaćenom doprinosu.