Tema - Srbija

Stupilo na snagu ograničenje kamatnih stopa: Šta znači za građane i kako će uticati na poslovanje banaka?

Ono što je izglasano u martu, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sada počinje da se primenjuje – reč je o ograničenju kamatnih stopa koje banke smeju da naplate svojim klijentima.

Kako kažu sagovornici Danasa, cilj ove mere, koju je uvela Narodna banka Srbije (NBS), jeste da se građani zaštite od ponovnog mogućeg naglog rasta kamatnih stopa, kakav smo već osetili prethodnih godina.

Mnogi su tada preko noći dobili veće rate i osetili koliko nestabilna ekonomska kretanja mogu da ugroze kućni budžet.

Da se sličan scenario ne bi ponovio, uvedena su jasna zakonska ograničenja – koliko kamata sme da bude i koliko banke smeju da naplate.

Nova pravila odnose se kako na nominalnu, tako i na efektivnu kamatnu stopu.

Kada je reč o nominalnim kamatnim stopama, NBS je propisala da za stambene kredite (bilo sa promenljivom ili fiksnom kamatnom stopom) kamata ne sme da pređe pet odsto, bez obzira da li su krediti indeksirani u dinarima ili evrima.

Ograničenje kamatnih stopa kod ugovora o stambenom kreditu se ne odnosi na stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom odobrene do stupanja na snagu Zakona.

Kada su u pitanju ostali krediti sa promenljivom kamatnom stopom, kamatne stope kod kredita indeksiranih u dinarima ne smeju da prelaze 13,75 odsto, dok kod kredita u evrima kamata ne sme biti viša od 6,96 odsto.

Što se tiče efektivne kamatne stope, koja obuhvata sve troškove uzimanja kredita, za stambene kredite u dinarima banka ne sme da naplati više od 9,25 odsto, a u evrima ne više od 5,90 odsto.

Za ostale kredite, efektivna kamatna stopa ne sme biti viša od 15,75 odsto u dinarima, odnosno 12,40 odsto u evrima.

Ova ograničenja na kamatne stope biće na snazi šest meseci, odnosno do 30. novembra.

Građani mogu da računaju da kamatne stope neće „poludeti“

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA) Zoran Grubišić objasnio je za Danas da je NBS još krajem prošle godine odlučila da uvede ograničenje kamatnih stopa, sa stupanjem na snagu od 1. juna, zbog nepredvidivog kretanja kamatnih stopa.

Podsetio je da su kamatne stope u poslednje dve do tri godine porasle usled različitih globalnih događaja, makroekonomskih faktora i drugih poremećaja na koje, kako je istakao, niko ne može da utiče.

Prema njegovim rečima, ograničenje kamatnih stopa za građane sada znači veću stabilnost u pogledu kretanja kamata.

„Građani mogu da računaju da kamatne stope, uslovno rečeno, neće ‘poludeti’, bez obzira na to šta se dešava na tržištu. Sada postoji jedan plafon, jedno ograničenje iznad kojeg kamate neće rasti“, objasnio je Grubišić.

Naglasio je da to pruža osećaj sigurnosti kako postojećim korisnicima kredita, koji mogu manje da brinu o mogućim promenama kamatnih stopa, tako i novim korisnicima, koji s više poverenja mogu da se upuste u kreditni aranžman.

Grubišić je dodao da je ova mera važna i za banke, jer im pomaže da održe kreditni plasman.

Finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić takođe smatra da je ograničenje kamatnih stopa koje je NBS uvela privremena administrativna mera čiji je cilj zaštita građana u uslovima tržišnih poremećaja.

Iako je, kako je naveo, „plafoniranje“ kamata u slobodnim tržišnim uslovima generalno nepoželjno, u ovakvim okolnostima predstavlja dobru zaštitu za građane.

„Uvek bi trebalo da ponuda i tražnja dominiraju, ali u ovom slučaju nagli rast EURIBOR-a pritiskao je sve“, ukazao je Vasić.

Prema njegovim rečima, dobra vest za korisnike stambenih kredita indeksiranih u evrima jeste to što EURIBOR trenutno pada, jer on čini deo promenljive kamatne stope. Dodao je da je u Srbiji čak 90 odsto stambenih kredita u evrima.

„Trenutno je šestomesečni EURIBOR oko 2,1 odsto, a uz marže banaka koje se kreću između 2,5 i 3 odsto, ukupna kamata na kredite iznosi oko pet procenata, što je upravo granica koju je propisala NBS“, rekao je Vasić.

I sam Vasić već oseća pozitivne efekte promene na ličnom primeru. Ispričao je da ima kredit vezan za šestomesečni EURIBOR i da mu je rata već smanjena za nekoliko stotina dinara, možda i do 1.000.

„Očigledno je da taj pritisak pada, ali EURIBOR se sigurno neće vratiti na one negativne vrednosti“, rekao je Vasić.

Dodao je da je realno očekivati da se euribor stabilizuje na nivou između 1,6 i dva odsto u narednom periodu.

„Kada se na to doda marža banaka, promenljiva kamata bi bila oko četiri procenta. Zbog toga vrlo verovatno da ovo ograničenje na pet odsto za veliki broj građana neće ni biti potrebno. Ovo ograničenje je doneto za ne daj Bože“, smatra Vasić.

Kako će ograničenje kamata uticati na poslovanje banaka?

Na pitanje da li će ograničenje kamata uticati na pad profitabilnosti banaka, Grubišić odgovara da ova odluka NBS ne bi trebalo da utiče na njihovu profitabilnost.

Pre svega, dodao je da su se kamate smirile i da su u blagoj zoni pada, te im trenutna ograničenja ne predstavljaju problem. S druge strane, ovo ograničenje čak i odgovara bankama da održe određeni nivo kreditne aktivnosti, naveo je.

I Vasić je istakao da nova ograničenja kamatnih stopa neće značajno uticati na profitabilnost banaka niti na njihovu spremnost da odobravaju kredite, te podsetio da su one u prethodnom periodu dobro zaradile.

„Bankarski sektor zarađuje na dva ključna faktora – plasmanu sredstava i redovnom vraćanju kredita. Trenutno je stepen naplate izuzetno visok, što znači da je rizik za banke nizak i da one na tome suštinski zarađuju“, objasnio je Vasić.

Podsetio je da je procenat problematičnih kredita danas svega oko dva odsto, što je značajno bolje nego tokom globalne finansijske krize 2008–2010. godine, kada je i do 25 odsto kredita bilo u problemu.

„Naša situacija je idealna. Zato ne verujem da će banke na bazi ovih ograničenja bilo šta izgubiti“, rekao je Vasić.

Ko su „misteri šoperi“ koji će kontrolisati da li banke poštuju zakon?

Na pitanje gde građani mogu da provere da li im je banka obračunala kamatnu stopu u skladu sa novim zakonom, Vasić odgovara da građani neće imati potrebu za tim, jer će za njih to raditi NBS.

Prema njegovim rečima, novi zakon predvideo je i pooštravanje kontrole za banke. Naime, novim zakonima uvedeni su takozvani „misteri šoperi“, odnosno primenjivaće se skrivena terenska kontrola.

„Neko iz NBS će otići u banku i glumiti klijenta, tako će proveriti da li se uslovi iz Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga zaista poštuju“, rekao je Vasić.