Tema - Srbija

Svaka treća kupovina je sa stranog sajta

Upravo tako danas izgleda onlajn kupovina. Građani su se navikli da pre kupovine uporede cene, pogledaju ponudu, provere troškove dostave i izaberu ono što im u tom trenutku najviše odgovara. Zato je pojava platformi kao što je „Temu” značajno promenila konkurenciju i postavila nove standarde domaćoj internet trgovini.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2025. godine u Srbiji je obavljeno rekordnih 110,6 miliona internet kupovina, što je 34,3 odsto više nego 2024. godine. To znači da je u proseku svakog dana realizovano više od 303.000 onlajn kupovina. U odnosu na 2020. godinu, broj internet kupovina povećan je više od pet puta.

Dakle, građani nisu prestali da kupuju preko interneta, nego im je onlajn kupovina postala deo svakodnevice. Ali se menja mesto na kome kupuju. Samo u prvoj polovini 2025. godine obavljeno je 50,2 miliona internet kupovina, od čega 35,1 milion na domaćim, a čak 15,1 milion na stranim internet sajtovima. To znači da je približno svaka treća onlajn kupovina bila realizovana na stranom sajtu.

Ovaj trend nastavljen je i u 2026. godini. U prvom tromesečju 2026. realizovano je 32,9 miliona internet kupovina, što je 39,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Od toga je 23,8 miliona bilo na domaćim, a 9,1 milion na stranim sajtovima.

Jedan od najvidljivijih primera promene navika potrošača je „Temu”. Platforma je zvanično ušla na srpsko tržište u maju 2024. godine i veoma brzo privukla veliki broj kupaca. Prosečna vrednost pošiljke sa „Temua” u Srbiji navodila se na oko 30 evra, što pokazuje da je veliki deo kupovina usmeren na relativno jeftine proizvode i manje pošiljke.

Zašto je „Temu” uspeo da privuče kupce? Pre svega zbog kombinacije niskih cena, velikog izbora i povoljne, odnosno besplatne dostave. Kupac danas za nekoliko sekundi može da uporedi cenu istog ili sličnog proizvoda na više platformi. Ako je negde cena niža, dostava besplatna ili je izbor veći, potrošač vrlo lako menja mesto kupovine.

Zato je važno razumeti da problem nije u tome što su se građani odvikli od domaćih sajtova ili od onlajn kupovine. Problem i izazov su u tome što je konkurencija postala mnogo veća, a potrošač je postao zahtevniji. On očekuje dobru cenu, veliki izbor, jednostavnu kupovinu i što manji trošak dostave.

Šta onda domaći sajtovi mogu da ponude? Pre svega, ne moraju da se takmiče sa „Temuu” isključivo najnižom cenom. Njihova prednost može biti u onome što strane platforme teže mogu da obezbede, a to su brza isporuka, domaća garancija, jednostavan povraćaj robe, lokalna korisnička podrška i sigurnost kupovine.

Ako domaći sajt može da isporuči proizvod za jedan ili dva dana, da omogući jednostavan povraćaj, obezbedi domaću garanciju i ponudi kupcu sigurnu kupovinu, to ima konkretnu vrednost. Uz to, prostor postoji za konkurentnije cene, češće akcije, programe lojalnosti i besplatnu dostavu za kupovine iznad određenog iznosa.

Važan je i izbor. Ako građanin na domaćem sajtu ne može da pronađe proizvod koji traži, on će ga potražiti na drugoj platformi. Zato domaća e-trgovina mora da radi i na širini ponude, ali i na kvalitetu usluge. Ovo je važno i za domaću privredu. Ako se sve veći deo potrošnje usmerava ka stranim platformama, onda se postavlja pitanje kako domaći trgovci mogu da zadrže veći deo te potrošnje u Srbiji. Odgovor nije samo u nižoj ceni, već u celokupnom iskustvu koje kupac dobija.

Brojke pokazuju da tržište postoji i da snažno raste. U drugom tromesečju 2026. godine realizovano je još 34,2 miliona internet kupovina, što je 28,5 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Istovremeno, broj domaćih internet prodavnica dostigao je 6.278.

„Temu” je pokazao koliko brzo potrošač može da prihvati novu platformu kada mu ona ponudi osećaj da za svoj novac dobija više.

Pitanje, dakle, nije da li će građani i u budućnosti kupovati preko interneta, nego gde će se realizovati tih 110,6 miliona kupovina godišnje i koliki deo tog novca će ostati u domaćoj privredi.