Sve manje mesa na trpezi

Bez autora
Sep 28 2011

Na trpezi građana Srbije meso je prava retkost. Nekada smo prosečno godišnje trošili čak 65 kilograma mesa, a sada samo 34 kilograma. U Evropi prosek je 75 kilograma. Najgore je, ipak, to što nam je na meniju najčešće pileće ili svinjsko mesao, dok je kvalitetnije i skuplje juneće ili teleće u tanjiru uglavnom za pojedine praznike. Godišnje broj grla opadne za tri do četiri odsto, a proizvodnja mesa je sa 600.000 tona pala na 450.000 tona. Početkom prošle godine u odnosu na isti period 2009. godine, broj goveda je za gotovo 64.000 grla bio manji, odnosno 6,4 odsto, a u štalama je i 25.200 manje krava i steonih junica. Obori su u istom periodu ostali bez skoro 143.000 svinja, kao i 519.200 krmača i suprasnih nazimica. Kod živine se registruje najveći pad proizvodnje od čak 11,7 odsto. Srbija zaostaje i po potrošnji mleka za evropskim zemljama. Prosečno godišnja svaki stanovnik popije oko 56 litara, dok je u Evropi prosek 86 litara. U svim razvijenim zemljama učešće stočarstva u poljoprivredi je veoma veliko. Dok je kod nas taj procenat 40 odsto, u Belgiji je čak duplo veći.

Sve manje mesa na trpeziNa trpezi građana Srbije meso je prava retkost. Nekada smo prosečno godišnje trošili čak 65 kilograma mesa, a sada samo 34 kilograma.

U Evropi prosek je 75 kilograma. Najgore je, ipak, to što nam je na meniju najčešće pileće ili svinjsko mesao, dok je kvalitetnije i skuplje juneće ili teleće u tanjiru uglavnom za pojedine praznike.

Godišnje broj grla opadne za tri do četiri odsto, a proizvodnja mesa je sa 600.000 tona pala na 450.000 tona. Početkom prošle godine u odnosu na isti period 2009. godine, broj goveda je za gotovo 64.000 grla bio manji, odnosno 6,4 odsto, a u štalama je i 25.200 manje krava i steonih junica.

Obori su u istom periodu ostali bez skoro 143.000 svinja, kao i 519.200 krmača i suprasnih nazimica. Kod živine se registruje najveći pad proizvodnje od čak 11,7 odsto. Srbija zaostaje i po potrošnji mleka za evropskim zemljama. Prosečno godišnja svaki stanovnik popije oko 56 litara, dok je u Evropi prosek 86 litara.

- U svim razvijenim zemljama učešće stočarstva u poljoprivredi je veoma veliko - kaže dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiju poljoprivrede.

- Dok je kod nas taj procenat 40 odsto, u Belgiji je čak duplo veći. Trebalo bi registrovati komparativne prednosti određenih područja i shodno tome usmeriti podršku države. Uz povećanje broja grla, potrebna je i jača veza poljoprivrednika sa mlekarama, mesarama, jer tržište traži kontinuitet i kvalitet u snabdevanju. Naravno, uz ozbiljnu kontrolu. Takođe, treba uspostaviti paritete u proizvodnji mesa i mleka, kako bi se izbegle situacije poput onih da svinjsko meso bude na nivou pilećeg.

Prema njegovim rečima, neophodno je i da država maksimalno zaštiti domaću proizvodnju od trgovačkog lobija, koji uvozom jeftinijeg i nekvalitetnijeg mesa dovode srpske proizvođače u neravnopravan položaj.

- Stočarstvo je izuzetno ozbiljna proizvodnja i za njeno oživljavanje potrebno je od tri do pet godina - ističe dr Cijanović.

- Država daje onoliko koliko ima, a u ovom trenutku je to skromno. Iskorak je napravljen poslednjih godinu dana kada su određena sredstva preusmerana u stočarstvo.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik