Tema - Srbija

U našoj zemlji sve teže pronaći i nadničare za vađenje krompira

Za vađenje samo jednog hektara potrebno je najmanje 30 nadnica, a dnevnica dostiže i 6.000 dinara, ali proizvođači kažu da je radnike sve teže pronaći. Istovremeno, otkupna cena krompira trenutno se kreće od 30 do 50 dinara po kilogramu, dok domaćim proizvođačima dodatni pritisak predstavlja uvoz jeftinijeg krompira iz zapadne Evrope.

Ovogodišnji rod ranog krompira, koji se vadi tokom jula i početkom avgusta, ima solidan prinos i u okvirima je višegodišnjeg proseka, kaže za „Politiku” Miloš Vukićević, zastupnik holandske firme HZPC, koja je najveći selekcionar i izumitelj sorti krompira na svetu.

„Prinosi su od 30 do 35 tona po hektaru kod proizvođača koji su na vreme obezbedili navodnjavanje. Rod je dobar i za sada nema većih odstupanja u odnosu na prethodne godine”, navodi Vukićević.

Ipak, ono što najviše brine proizvođače nije prinos, već nedostatak ljudi za berbu.

„Veći proizvođači su prešli na mehanizovano vađenje krompira kombajnima, ali manji se i dalje oslanjaju na sezonske radnike. Za vađenje jednog hektara potrebno je minimum 30 nadnica, a dnevnica je najmanje 6.000 dinara. Posao je težak i sve je teže pronaći ljude koji žele da ga rade”, ističe on.

Kako bi prevazišla ovaj problem, pojedina domaćinstva se međusobno organizuju.

„Proizvođači se udružuju, pa nekoliko dana rade kod jednog domaćina, zatim kod drugog, trećeg, četvrtog... Tako uspevaju da organizuju berbu, a u posao su uključeni gotovo svi članovi porodice”, objašnjava Vukićević.

Kada je reč o ceni, trenutna veleprodajna cena krompira kreće se od 30 do 50 dinara po kilogramu, ali će konačna cena zavisiti od dešavanja na evropskom tržištu.

„Cena može brzo da se promeni ako u zapadnoj Evropi bude veći rod od očekivanog. Tada na naše tržište stiže jeftiniji krompir iz uvoza, što direktno obara cenu domaćeg proizvoda”, kaže Vukićević.

On ukazuje i na specifičnost srpskog tržišta.

„Kod nas kupci uglavnom traže krupne krtole, prečnika većeg od 55 milimetara. U zapadnoj Evropi najtraženiji je sitniji krompir, prečnika od 40 do 70 milimetara, koji ima više suve materije i ukusniji je. Upravo taj krompir, koji se tamo često prodaje kao druga klasa, trgovci uvoze u Srbiju i plasiraju kao prvu klasu, čime domaće proizvođače dovode u nepovoljan položaj”, skreće pažnju on.

Površine pod krompirom u Srbiji godinama se smanjuju. Nekada se ova kultura gajila na oko 30.000 hektara, dok se danas proizvodnja odvija na između 10.000 i 15.000 hektara. Najveći deo proizvodnje namenjen je industrijskoj preradi, odnosno proizvodnji čipsa, dok se značajne površine nalaze u zapadnoj Srbiji, dolini Morave, okolini Ivanjice, Golije, Kopaonika, Zlatara, Gornjeg Milanovca, kao i u južnoj Bačkoj, oko Kule i Odžaka. Rani krompir proizvodi se u leskovačkom i trsteničkom kraju, okolini Šapca, Beograda i Banata.

Prema Vukićevićevim rečima, domaći krompir po kvalitetu ne zaostaje za evropskim.

„Krompir proizveden u Srbiji može ravnopravno da stane uz onaj iz Francuske, Holandije ili Austrije. Posebno se izdvaja krompir sa brdsko-planinskih područja, koji ima veći sadržaj suve materije i izraženiji ukus”, kaže on.

Da je nedostatak radne snage sve veći izazov, potvrđuje i povrtar Aca Veljković iz okoline sela Pečenjevce kod Leskovca, koji obrađuje oko 15 hektara pod krompirom.

„Kod nas radnika ima, ali znam da mnogi muku muče da ih pronađu. Dnevnica je 4.000 dinara, radi se od sedam ujutru do sedam uveče, uz dva obroka – doručak i ručak. Svakog dana beremo po jedan hektar krompira, tako da nam samo za vađenje krompira treba oko dva meseca. Pored toga beremo i luk, kupus i krastavac, a dnevnica je ista bez obzira na posao”, kaže Veljković.

On smatra da je odnos prema radnicima presudan da bi se oni zadržali.

„Ima gazdinstava koja teško dolaze do radnika, ali sve zavisi od domaćina. Kod mene su radnici kao članovi porodice i zato nam se iz godine u godinu vraćaju”, ističe Veljković, koji kaže da se proizvodnjom krompira bavi praktično čitavog života.