Tema - Srbija

U Srbiji nema više ko da bere voće

Ipak, poljoprivrednici imaju veliki problem: teško je pronaći pouzdanu radnu snagu, jer branje ovog slatkog i nežnog voća nije lak posao. Gazde često nude veće dnevnice, ali ni to nekad ne pomaže. Takav problem imaju i Vidići, iz sela Zlatarić kod Valjeva. Ove godine u njihovih 11 plastenika jagoda rade svi članovi porodice, jer niko drugi ne želi da obavlja ovaj posao.

Poljoprivrednik Mirko Vidić ističe da je od same proizvodnje teže pronaći vrednog radnika, posebno jer u ovom delu Srbije ima sve manje mladih koji žele da rade na polju. Ove godine Vidići imaju 14 plastenika manje nego lane, kada ih je bilo 25.

– Ako u plasteniku ostane samo pet trulih jagoda, ceo će biti pogođen od truleži. To nam se prošle godine desilo, jer radnici nisu uspeli da ih oberu kako treba iako im je dnevnica bila pozamašna – kaže Vidić.

Otkupna cena jagoda ove godine je oko 450 dinara po kilogramu. Porodica Vidić kaže da se od proizvodnje može živeti, ali problem je što niko drugi ne želi da radi, niti može da odradi posao kao oni.

– Često ujutro nađem gajbu obranih jagoda koje su propale jer nisu pravilno uskladištene. Takve jagode niko neće da otkupi – dodaje on.

Na sezonskom nivou, ovo domaćinstvo proizvede oko 4,5 tona jagoda. Za sada Vidići nemaju dodatne radnike, ali planiraju da ih angažuju kada noći postanu toplije, jer će tada voće početi brže da zri.

Mnogi poljoprivrednici su odustali od jagoda zbog hroničnog nedostatka berača. Jedan od njih je Goran Čović iz sela Miličinica, koji se godinama bavi proizvodnjom voća.

– Nemam jagode već tri godine, ali imamo tri hektara pod trešnjama, hektar pod kruškama i 22 hektara šljive. U našem selu više nema mladih, tako da na njih ne možemo da računamo kada krene berba. Ostaće nam samo stariji, a većina njih živi dovoljno dobro od svojih penzija, pa nemaju potrebu da rade na polju – kaže Čović.

Ovaj gazda je deo proizvodnje preusmerio na destileriju za pravljenje rakije od šljive, gde posao obavlja mašina.

– Za to mi nije potrebna radna snaga. Jedino su mi potrebni rezači voća, ali kvalitetnih rezača nema iako dnevnice idu od 70 do 100 evra – otkriva on. Mada su mu potrebni i berači trešanja, posao na kraju rade članovi domaćinstva.

– Nemamo koga da angažujemo, stariji jednostavno ne mogu da obavljaju taj posao. Imamo ispomoć na dobrovoljnoj bazi, ali problemi u komšiluku nastaju zbog nekih neodgovornih radnika iako dnevno zarađuju oko 5.000 dinara. Zato sam morao i da zatvorim sušaru za šljive pre tri godine, jer nema ko da radi – dodaje Čović.

Sezonski poslovi mogu se obavljati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Prema podacima NALED-a, putem elektronskog sistema za prijavljivanje sezonskih radnika, u Srbiji je registrovano oko 109.000 sezonskih radnika. Ipak, neformalno zapošljavanje često predstavlja problem, jer neprijavljeni radnici nemaju osnovna prava, dok država gubi prihode.

– Uvođenjem sistema za sezonsko zapošljavanje postignut je značajan napredak. Od 2019. do aprila 2026. registrovano je više od 109.000 radnika i uplaćeno više od 2,3 milijarde dinara poreza i doprinosa – navode u NALED-u i dodaju da bi ova reforma mogla da se primeni i u drugim sektorima pogođenim sivom ekonomijom, kao što su građevinarstvo i ugostiteljstvo.