Tema - Srbija

Uskoro crno zlato iz Dubrave

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i JP za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", stali su iza eksploatacije uljnih škriljaca u polju Dubrava kod Aleksinca.

Izrada elaborata o rezervama je pri kraju. Već do kraja godine planira se verifikacija ovog dokumenta, a posle toga i početak pregovora sa strateškim partnerima. Zasad, najviše su zainteresovani Estonci (kompanija VKG iz Talina i Rusi ("Gaspromnjeft").

- Dobili smo zeleno svetlo od državnih institucija uz zaključak da se nastavi kontinuitet u geološko - istražnim radovima. Uzorci su dostavljeni Rudarskom institutu u Beogradu i Estoncima, a elaborat o rezervama radi se na bazi tog istraživanja - kaže Bogoljub Furtula, direktor Aleksinačkog rudnika.

Na polju Dubrava u ataru sela Subotinac, već nekoliko meseci intenzivno traju istražno - bušački radovi. Na terenu su dve ekipe sa neophodnom opremom - pogon "Istražni radovi" RTB Bora i zajednička posada Aleksinačkog i rudnika "Soko".

- Radi se u tri smene. Dnevno izbušimo između 10 i 15 metara. Ovo nam je četvrta bušotina. Da bi se utvrdila debljina i kvalitet škriljaca, do sada smo izbušili oko 700 metara - kaže brigadir - bušač iz Bora, Saša Milenković u čijoj su ekipi još i Slobodan Peševski i Nenad Đorđević.

Na drugoj bušotini, aleksinačko - sokobanjska postava - Zvezdan Stojanov i Dalibor Metejev, rade punom parom, ali sa starijom opremom. Tvrde da ne zaostaju u produktivnosti za kolegama.

Pored obe bušotine postavljeni su sanduci sa uzorcima škriljaca izvađeni sa raznih dubina - 50, 67, 80 metara... Rudarski inženjer Zlatko Petrović, tvrdi da su i na oko, odličnog kvaliteta, što dokazuje i paljenjem jednog komadića škriljca iz koga se odmah osetio miris nafte.

- Čitav prostor od Aleksinca do Subotinca i od Aleksinca do auto-puta ili oko 20 kvadratnih kilometara, predstavlja ogromno energetsko bogatstvo uglja i uljnih škriljaca - ističe inženjer Petrović.

- Prvi sloj su bitumenozni laporci, čije se rezerve procenjuju na oko četiri i po milijarde tona, koji sadrže pet odsto nafte. Ispod laporca je sloj škriljaca debljine oko 90 metara, sa sadržajem nafte od 10 odsto, a posle toga su naslage visokokaloričnog mrkog uglja. Na pojedinim mestima, škriljac je na samoj površini.

O eksploataciji škriljaca u Aleksincu se razmišlja decenijama. Tone uzoraka slate su u SAD, bivši SSSR i Kanadu. Rezultati analize uvek su bili ohrabrujući. Međutim, niti je država bila spremna, niti je imala novca da bez stranih partnera uđe u ovu skupu avanturu. Postojali su i još postoje i ekološki razlozi, jer je u pitanju takozvana prljava tehnologija.

Stručnjaci iz Estonije već su posetili Aleksinac, a usledila je i uzvratna poseta. Nedavno je na čelu delegacije koja je boravila u ovoj zemlji bio i ministar Oliver Dulić, koji je tom prilikom imao konkretne razgovore na temu škriljaca sa ministrom ekonomije Estonije Juhanom Partsom.