Tema - Srbija

Uspostavlja se jasan sistem deklarisanja malina, podrška 18.000 dinara po hektaru

Govoreći o finansijskoj podršci, ministar je naveo da će u prvom delu godine proizvođači dobiti 18.000 dinara po hektaru, kao i da se isplata očekuje do kraja marta.

"U drugom delu godine predviđeno je dodatno uvećanje subvencija po hektaru za proizvođače voća, čime želimo da dodatno osnažimo ovaj sektor, rekao je ministar.

Kako je objasnio, ove mere u potpunosti su usklađene sa Kalendarom javnih poziva, koji je Ministarstvo ove godine prvi put objavilo, u cilju obezbeđivanja predvidljivosti i sigurnosti za domaće poljoprivrednike.

Posebno je naglasio da će biti obezbeđena i sredstva za nabavku nove opreme za navodnjavanje a, kako je naveo, u ovoj godini biće ponovo uvedena i mera podrške za iskop bunara u funkciji navodnjavanja, koja nije bila aktuelna od 2022. godine", dodao je on.

Glamočić je dodao da država razume koliko veliki značaj malinarstvo ima za izvoz, prihode poljoprivrednih gazdinstava i za razvoj sela u Srbiji.

"Želim jasno da poručim - poljoprivrednicima ćemo izaći u susret konkretnim merama. Uspostavićemo jasan sistem deklarisanja porekla, tako da će domaća malina biti nedvosmisleno označena kao proizvod iz Srbije i jasno razdvojena od eventualne uvozne robe. Srbija je prepoznatljiva u svetu po kvalitetu svoje maline i taj ugled mora biti zaštićen", poručio je Glamočić.

Kako je dodao, država neće dozvoliti prekomeran uvoz, posebno ne u periodu kada je berba u toku u Srbiji.

"U trenutku kada naši proizvođači ulaze u najosetljiviju fazu proizvodnje, država će voditi računa o stabilnosti tržišta i zaštiti domaću proizvodnju", naglasio je Glamočić.

On je podsetio da će već od naredne nedelje poljoprivrednicima biti dostupni i subvencionisani krediti.

Rekao je da će kamatna stopa za mlade poljoprivrednike, žene u poljoprivredi i proizvođače sa prebivalištem na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi iznositi jedan odsto, dok će za nabavku mineralnih đubriva kamata biti nula odsto.

Za sve ostale korisnike maksimalna kamatna stopa iznosiće tri odsto.

Prema rečima ministra, ovo su konkretne mere koje imaju za cilj da pomognu proizvodnju, obezbede likvidnost i smanje troškove u ključnom trenutku sezone.

"Država ostaje partner proizvođačima maline. Naš cilj je jasan - zaštita srpske maline, stabilno tržište i sigurnost za svako gazdinstvo koje od svog rada živi i ulaže u budućnost sela Srbije", zaključio je ministar Glamočić.

On je istakao da je malina važna ne samo za proizvodnju i izvoz, već i za opstanak sela.

"Malina je naš strateški proizvod koji donosi značajna devizna sredstva Republici Srbiji i mi malinu moramo da sačuvamo ne samo zbog proizvodnje i ne samo zbog proizvođača. Jer ti proizvođači žive uglavnom u ruralnim krajevima Srbije i na taj način mi čuvamo naša sela. A ako sačuvamo naša sela onda smo sačuvali i našu državu", naveo je ministar.

Govoreći o aktuelnim zahtevima dela proizvođača mleka za zabranu uvoza, Glamočić je ocenio da takva jednostrana odluka ne bi bila odgovorna jer bi, kako je naveo, mogla da izazove kontramere Evropske unije i ugrozi izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, uključujući voće

"Ukoliko bismo dozvolili da se zabrani uvoz mleka, kao što se to traži, istog momenta Evropa bi zabranila nama izvoz svih naših proizvoda. Zato sam i došao ovde da umirim ove ljude. Država vodi odgovornu politiku i ne može dozvoliti takvu jednostranu odluku, jer bi time ugrozila i malinare i voćare i sve druge poljoprivrednike u Srbiji. Prema tome, malinari treba da budu spokojni i njima je to bilo drago da čuju", naglasio je Glamočić.

Dodao je da će država, zajedno sa proizvođačima i prerađivačima, propisati obavezne ugovore u svim granama poljoprivrede.

"Mi ćemo sutra imati sastanak sa blizu stotinu udruženja iz cele Srbije, gde će biti predstavljen način na koji će biti propisani ugovori i oni će učestvovati u formiranju tih ugovora. Biće za sve grane propisano, i za one koji predaju mleko, da li mlekarama, da li otkupljivačima, za one koji predaju malinu, svinje za klanje. Mora da postoji ugovorna obaveza sa obe strane. Neće više da se desi, kada nekome padne na pamet, da raskine otkup ili preuzimanje robe", rekao je on.