U fokusu - Srbija

Veliki jaz u mišljenju ‒ treba li nam veštačka inteligencija

Najnovije istraživanje „Šta to radi zaposlene” pokazalo je i značajan jaz u stavovima poslodavaca i zaposlenih: dok dve trećine predstavnika kompanija u veštačkoj inteligenciji vidi priliku za veću produktivnost, među zaposlenima to mišljenje deli tek trećina. Ipak, Srbija bi, kako je ranije najavljeno, uskoro trebalo da usvoji prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, kojim će biti uspostavljen obavezujući pravni okvir za razvoj i primenu sistema veštačke inteligencije. Cilj je da se uredi tržište, spreče zloupotrebe i kompanijama obezbede jasnija pravila poslovanja.

Predlog zakona, koji je u velikoj meri usklađen sa Aktom EU o veštačkoj inteligenciji, predviđa podelu sistema prema nivou rizika, od zabranjenih i visokorizičnih do sistema minimalnog rizika. Posebna pravila primenjivaće se na upotrebu veštačke inteligencije u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje i kritična infrastruktura.

– Zakon će se odnositi na proizvođače, distributere i korisnike sistema koji se stavljaju na tržište Srbije. Naučna istraživanja, vojnobezbednosna primena i lična, nekomercijalna upotreba neće biti obuhvaćeni – navela je Irena Đorđević Šušić iz NALED-a.

Predviđeno je i osnivanje posebne agencije i registra za nadzor visokorizičnih sistema veštačke inteligencije, kao i obaveza prijavljivanja incidenata i kontinuiranog praćenja njihovog rada. Prema ranije predviđenoj dinamici, usvajanje zakona planirano je do kraja godine, ali kako saznajemo, sastanak radne grupe još nije utanačen. Ipak, zakonsko uređenje samo je jedan deo izazova. Drugo pitanje je kako se veštačka inteligencija već odražava na rad zaposlenih, njihovu produktivnost i sigurnost radnih mesta.

Prema rezultatima istraživanja, stavovi poslodavaca i zaposlenih o ovoj tehnologiji znatno se razlikuju. Dok 67 odsto predstavnika kompanija veštačku inteligenciju vidi kao priliku za povećanje produktivnosti, isto mišljenje deli svega 32 odsto zaposlenih. Istovremeno, 30 odsto njih smatra da je značaj veštačke inteligencije precenjen, dok 31 procenat navodi da njen uticaj ne oseća.

Za sada smanjenje broja radnika, usled uvođenja veštačke inteligencije, prijavilo je svega dva odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem. Međutim, podaci se značajno razlikuju po sektorima: u IT industriji taj udeo iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju deset odsto.

I očekivanja za naredni period ukazuju na to da bi uticaj nove tehnologije mogao biti izraženiji u pojedinim delatnostima. U IT sektoru i finansijama po 24 odsto predstavnika kompanija procenjuje da bi primena veštačke inteligencije mogla da dovede do smanjenja broja zaposlenih. Ipak, reč je o procenama budućih kretanja, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima.

Istovremeno, rezultati istraživanja ukazuju na to da kompanije još nisu u potpunosti definisale način na koji će koristiti ovu tehnologiju. Samo 15 odsto njih sistemski podstiče upotrebu alata veštačke inteligencije, dok 30 odsto dozvoljava njihovo korišćenje bez jasne strategije. Čak 52 odsto kompanija nema definisan stav, dok tri odsto ograničava ili zabranjuje njihovu upotrebu.