Tema - Srbija

Zombi-internet preuzima mrežu – internet sve manje pripada ljudima, a sve više automatizovanim sistemima

Nekada smatrana teorijom zavere, ideja da veliki deo internet sadržaja ne stvaraju stvarni ljudi sve više dobija uporište u stvarnosti. Umesto mreže koju naseljavaju lažni nalozi i koordinisane aktivnosti tajanstvenih organizacija, pojavljuje se takozvani zombi-internet – prostor u kojem automatizovani sistemi obavljaju zadatke u ime svojih korisnika.

Takav internet nije ni potpuno mrtav ni potpuno živ. On menja način na koji funkcioniše veb, ali i odnose u stvarnom svetu koji sve više zavise od digitalnih platformi.

Botovi preuzeli primat nad ljudima

Teorija o mrtvom internetu nastala je iz pretpostavke da je veliki deo onlajn komunikacije lažan i da interakcije koje smatramo stvarnim zapravo organizuju kompanije i druge strukture kako bi uticale na korisnike i prodavale im proizvode.

Međutim, razvoj tehnologije postepeno je približio tu ideju stvarnosti. Kompanija za internet infrastrukturu „Klaudfler“ (Cloudflare) saopštila je u junu da je, prvi put u istoriji interneta, saobraćaj koji generišu botovi premašio onaj koji stvaraju ljudi.

„To se dogodilo brže nego što sam predvideo“, rekao je izvršni direktor kompanije Metju Prins, objašnjavajući da je prvobitno očekivao da će se to dogoditi krajem 2027, a zatim početkom te godine. Razlog za brži rast je naglo povećanje saobraćaja koji generišu autonomni agenti.

Ipak, nisu svi botovi isti. Automatizovani sistemi odavno su deo interneta. Pretraživači poput Gugla koriste takozvane veb-popisivače (crawlers), koji automatski pretražuju sajtove i prikupljaju podatke kako bi se oni pojavili u rezultatima pretrage.

Promena se ne ogleda samo u broju takvih sistema već i u njihovim mogućnostima. Oni više nisu samo pasivni korisnici koji prikupljaju informacije već aktivni učesnici koji mogu da obavljaju zadatke.

Takav razvoj prvo je postao vidljiv kroz botove koji automatski objavljuju sadržaje na društvenim mrežama, a sada se ubrzava zahvaljujući alatima veštačke inteligencije zasnovanim na autonomnim agentima.

Autonomni agenti rade u ime korisnika

Iako se termini „veb-popisivač“, „bot“ i „agent“ često koriste za tehnički slične alate, oni opisuju različite načine njihove primene. Izvršni direktor „Klaudflera“ Metju Prins čak je ocenio da su ti nazivi sinonimi, u zavisnosti od toga da li se njihova upotreba posmatra kao pozitivna ili negativna.

Jedna od najvažnijih promena jeste to što automatizovani sistemi više nisu dostupni samo velikim tehnološkim kompanijama. Njihove mogućnosti sve više koriste i obični ljudi, često nesvesni koliko se njihovih aktivnosti na internetu obavlja automatski.

Poslednjih meseci kompanije „OpenAI“ i „Meta“ predstavile su takozvane lične agente – sisteme veštačke inteligencije namenjene pojedinačnim korisnicima. Oni funkcionišu poput ličnih asistenata koji su stalno dostupni i mogu da preuzmu obavljanje složenih i dugotrajnih zadataka.

Ispostavlja se da je jedna od najčešćih aktivnosti za koje se koriste kupovina. „Meta“ je u prvim poslovnim rezultatima nakon predstavljanja asistenta sa veštačkom inteligencijom Mjuz navela da je kupovina među najčešćim načinima njegove upotrebe. Više od četvrtine korisnika koji su kupovali uz pomoć tog sistema u proseku je potrošilo više od 200 dolara.

To je posebno značajno za „Metu“, čiji se poslovni model u najvećoj meri zasniva na oglašavanju. Iako se kompanija tokom godina predstavljala kao platforma za povezivanje ljudi, izvor zabave, zagovornik metaverzuma i jedan od vodećih aktera u razvoju veštačke inteligencije, najveći deo njenih prihoda i dalje dolazi od prikazivanja reklama korisnicima.

Zato je isticanje mogućnosti kupovine uz pomoć veštačke inteligencije poslovno značajno. Međutim, kada veliki broj autonomnih agenata počne da kupuje proizvode u ime ljudi, posledice bi mogle da budu mnogo šire.

Internet se zatvara pred automatizovanim saobraćajem

Promene već utiču na način rada internet platformi. Redit (Reddit), društvena mreža koja je više od 20 godina omogućavala svima da pregledaju objave korisnika, najavio je da će preći na model u kojem će za korišćenje platforme prvenstveno biti potrebno prijavljivanje na nalog.

Izvršni direktor kompanije Stiv Hafman priznao je da je reč o velikoj promeni za platformu koja se dugo zalagala za otvoreni internet, ali je ocenio da je to ispravna odluka za njeno poslovanje.

Jedan od razloga je pad posećenosti Redita, između ostalog zbog toga što „Gugl“ sve više daje prednost pregledima rezultata pretrage generisanim veštačkom inteligencijom.

Istovremeno, objave korisnika Redita predstavljaju dragocen izvor podataka za kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju i koriste ih za obučavanje svojih sistema.

Redit zato nastoji da kontroliše pristup tim podacima i ostvari prihod od njihove upotrebe. Kompanija može da zarađuje i na osnovu podataka o korisnicima, koje koristi za ciljano oglašavanje.

Takva odluka mogla bi da najavi širu promenu na internetu: sve veći broj sajtova mogao bi da ograniči pristup sadržajima i uvede provere kako bi utvrdio da li su posetioci stvarni ljudi.

Međutim, tu nastaje novi problem. Ako i sami ljudi sve više prepuštaju pretraživanje interneta autonomnim agentima, postaće teže utvrditi ko zapravo stoji iza aktivnosti na mreži.

Ko kupuje – čovek ili mašina?

Masovna upotreba autonomnih agenata mogla bi da promeni i tržište internet prodaje. Ako su kompanije do sada mogle da utiču na to koji će se proizvodi pojavljivati na vrhu rezultata pretrage, postavlja se pitanje da li će na sličan način moći da utiču i na preporuke autonomnih agenata.

Kada korisnik zatraži da mu agent pronađe nove cipele, da li će ga sistem usmeriti ka određenom prodavcu? Još veći problem mogao bi da nastane kada automatizovani sistemi počnu da traže retke proizvode, poput ulaznica za koncerte i druge događaje.

Industrija organizacije događaja već se suočila sa sličnim problemom. Preprodavci koriste botove da kupe veliki broj ulaznica, a zatim ih prodaju po višim cenama. Zbog toga su kupci prinuđeni da čekaju u dugim virtuelnim redovima i prolaze provere kojima dokazuju da su stvarne osobe.

U takvim slučajevima prevara je relativno jasna, pa organizatori nastoje da osiguraju da ulaznice kupuju stvarni ljudi. Međutim, kada autonomni agenti deluju kao lični kupci, granica između legitimne upotrebe i zloupotrebe postaje mnogo nejasnija.

Prodavci možda neće znati da li proizvod prodaju čoveku ili automatizovanom sistemu, dok potrošači neće uvek moći da znaju zašto im je preporučen određeni proizvod.

Rešenje zato neće biti samo u definisanju šta se smatra stvarnom osobom već i u pronalaženju pouzdanog načina da se utvrdi ko zaista koristi internet. Takav sistem provere mogao bi dodatno da promeni način na koji funkcioniše veb, ali i odnos između korisnika, kompanija i tehnologije.