Transport - Srbija

Aerodromi kao muzeji, umetnost među gejtovima i terminalima

Dok putovanje ostaje srž, ali i samo čekanje, koje ponekad može da potraje i satima zbog tranzita ili kašnjenja, ili odlaganja letova, ostavlja prostor da se uživa u umetnosti.

Sve više aerodroma širom sveta, uključujući i one u Italiji, menja svoj identitet, više nisu samo mesta prolaza, već postaju pravi savremeni muzeji.

Kulturološka revolucija polazi od činjenice koju je iznela studija kompanije "Blacklane", a to je da prosečan putnik provede 133 minuta unutar aerodroma. To je vreme koje može biti ispunjeno dosadom, ili se može iskoristiti da se uroni u umetnost i lepotu.

Aerodromi postaju mesta kulture

Preteča ovog trenda je aerodrom u San Francisku, koji je 1999. otvorio prvi pravi aerodromski muzej – SFO Museum. Od tada se ovaj koncept proširio.

U Italiji, aerodrom Fjumićino je 2017. godine, zahvaljujući partnerstvu sa Arheološkim parkom Ostia antika, pokrenuo ovaj trend u Italiji donoseći rimske artefakte direktno u srce aerodroma.

U Bariju, aerodrom je već godinama mali kulturni centar, sa privremenim izložbama posvećenim umetnicima poput Đuzepea De Nitisa, kao i stalnom kolekcijom savremene umetnosti.

Godine 2024, novi Terminal 6 na JFK aerodromu u Njujorku podigao je ovaj trend na viši nivo, sa 18 umetničkih dela rađenih specijalno za taj prostor, od strane međunarodnih umetnika i u organizaciji prestižnog Public Art Fund-a koji je takođe osmislio i terminal A na aerodromu Njuark.

Na aerodromu Milano Malpensa, projekat WOW! Walls of Wonder transformisao je Terminal 1 u galeriju na otvorenom, dok Singapur Čangi nastavlja da impresionira multisenzornim skulpturama i instalacijama u proširenoj stvarnosti.

Muzej pre poletanja

Promena je očigledna, aerodromi više nisu samo tačke polaska i dolaska, već iskustva sama po sebi. Na mestima koja su godinama smatrana „ne-mestima", prema definiciji antropologa Marka Ožea, umetnost postaje sredstvo identiteta i gostoprimstva. Terminali postaju kulturne vitrine gradova koje predstavljaju, a pauza između čekiranja i ukrcavanja dobija smisao.

Od skulptura Rabarame u bašti aerodroma u Pizi, do integrisane prašume u Međunarodnom aerodromu Kuala Lumpur, pa do Rok terminala u Velingtonu na Novom Zelandu, koji više liči na muzej savremene umetnosti nego na aerodrom, umetnost na aerodromima postaje istinsko iskustvo. Na aerodromu Hamadu u Dohi postoji oko 20 stalnih umetničkih instalacija. Aerodrom na rubu Arabije je verovatno poslednje mesto gde bi neko očekivao da vidi revolucionarna dela moderne umetnosti, ali zagriženi ljubitelji bi mogli da dođu na ovaj aerodrom samo zbog toga.

Humanizacija prostora

Vrednost umetnosti na aerodromima nije samo estetska. Ona je funkcionalna, emotivna, identitetska. Cilj joj je da učini prostore prijatnijim, da ih „humanizuje".

U Rimu, na aerodromu Fjumićino, 2023. godine je izložen Berninijev Salvator Mundi, dok je skulptura Kit od Markantonija prenela snažnu ekološku poruku putnicima.

Ovakav pristup čini čekanje ne samo podnošljivim već smislenim. Umetnost umiruje, podstiče, budi radoznalost. Nudi trenutak lepote na mestu koje je inače posvećeno žurbi. Istovremeno, predstavlja kulturnu vizit-kartu zemlje koju posećujete – ili iz koje odlazite.

Arhitektura i umetnost, aerodromi kao ikone

U mnogim slučajevima, cela arhitektura aerodroma postaje umetnost. Baoan aerodrom u Šenženu, delo italijanskog arhitekte Masimilijana Fuksasa, ima oblik stilizovanog aviona.

Daocheng Yading aerodrom u Tibetu, na visini preko 4.400 metara, izgleda kao svemirski brod sleteo među planine.

Polar Circle Airport u Norveškoj, još u fazi projektovanja, ima za cilj da postane najseverniji aerodrom na svetu, sa strukturom inspirisanom planinama Trena.

I sama funkcija aerodroma se menja: od logističkog čvorišta ka multifunkcionalnom prostoru. Danas možete raditi, opustiti se u spa-centru, plivati u panoramskom bazenu (kao u Čangiju), kupovati dizajnerske proizvode, pa čak se i diviti muzejskim umetničkim delima.

Budućnost: Lepota, održivost, inovacija

Gledajući ka budućnosti, umetnost na aerodromima postajaće sve digitalnija, održivija i imerzivnija. Proširena stvarnost, interaktivne instalacije, ekološki materijali i bioklimatski dizajn redefinisaće ove prostore.

U vremenu kada putovanje znači i potragu za iskustvom, aerodromi uče da pričaju priče, da dočekuju putnike ne samo kontrolama i gejtovima, već kulturnim identitetom, emocijom i lepotom.

Let može trajati nekoliko sati, ali umetničko delo, viđeno između dva gejta, može ostaviti utisak koji nadilazi samu destinaciju. Aerodromi tako postaju mesta gde se vreme ne gubi u čekanju, već se dobija, na inspiraciji, kulturi i lepoti.