Bescarinski izvoz u SAD biće uskoro vraćen

Bez autora
Aug 08 2013

Privremeni prekid važenja Opšteg sistema preferencijala (OSP) koji je Srbija do 31. jula imala ut rgovini sa SAD, neće bitnije uticati na vrednost ovogodišnjeg izvoza srpske privrede u ovu zemlju.Do prekida u važenju OSP režima dolazilo je i ranije, ali je on uvek brzo obnavljan, podsećaju iz Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije. Zato preporučuju preduzećima dosadašnje procedure i dokumentaciju za izvoz po opštem sistemu preferencijala.

Bescarinski izvoz u SAD biće uskoro vraćenPrivremeni prekid važenja Opšteg sistema preferencijala (OSP) koji je Srbija do 31. jula imala ut rgovini sa SAD, neće bitnije uticati na vrednost ovogodišnjeg izvoza srpske privrede u ovu zemlju.

Do prekida u važenju OSP režima dolazilo je i ranije, ali je on uvek brzo obnavljan, podsećaju iz Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije. Zato preporučuju preduzećima dosadašnje procedure i dokumentaciju za izvoz po opštem sistemu preferencijala.

Jer, kako kažu, očekuje se da Kongres SAD odobri retroaktivnu isplatu za sva potraživanja u razlikama carinskih stopa svojim uvoznicima koji uvoze robu iz zemalja na listi GSP preferencijala.

U PKS ističu da je posle 2000. godine izvoz Srbije u SAD počeo znatnije da se povećava u 2005. godini, upravo kada je američka administracija našoj zemlji vratila status „najpovlašćenije nacije” u trgovanju, sa dobijanjem GSP sistema carinskih preferencijala za izvoz 4.650 proizvoda. Ova povlastica omogućava bescarinski izvoz najvećeg broja industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, sa izuzetkom većine tekstilnih proizvoda, odeće i obuće, satova, ručnog putnog pribora, radnih rukavica, kožne odeće, čelika i proizvoda od čelika, stakla i proizvoda i proizvoda elektronike. Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, to jest mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije.

Najveći izvoz je zabeležen 2007. godine, kada je premašio 81 milion dolara, zbog unapređenja kvaliteta robe, više investicija kompanija iz SAD, kao i povratku srpske privrede ovom tržištu. Tokom 2009. i 2010. godine izvoz je iznosio oko 68 miliona dolara, što je neznatno više u odnosu na 2008. godinu. U 2012. izvoz Srbije je povećan za 21 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a uvoz za 17 procenata.

Preokret na izvoznoj listi Srbije u SAD počeo je u maju ove godine, kada je iz Luke Bar krenula prva pošiljka „fijata 500-L” i, kako kaže ekonomista Miroslav Zdravković,ulepšala je statistiku izvoza Srbije. On ističe da je izvoz Srbije u SAD povećan sa 16,1 milion dolara u maju, na 40,3 miliona u junu, dok je u odnosu na jun 2012 (13 miliona dolara) povećan 3,1 put.

– Prema podacima američke statistike, u prvom polugođu 2013, u poređenju s istim periodom 2012, Srbija je povećala izvoz u SAD za 51,3 odsto, sa 69 na 104,4 miliona dolara), uvoz za 17,1 procenat, sa 69,6 na 81,5, pa je iz deficita od 0,6 miliona, prešla u suficit u iznosu od 22,9 miliona dolara – kaže Zdravković.

U PKS i Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine ukazuju da srpska privreda do sada nije dovoljno koristila ovu trgovinsku povlasticu SAD.

U poređenju sa drugim zemljama, izvoznici iz Srbije, kao i uvoznici u SAD, olakšice koje pruža OSP status koristili su ispod proseka, uglavnom zbog nedovoljne obaveštenosti, rekli su nam u Ministarstvu spoljne trgovine. Zato je potrebno bolje informisati naša izvozno orijentisana preduzeća o pogodnostima bescarinskog izvoza u SAD. S tim ciljem u julu 2012. godine u Srbiji je boravio Vilijam Džekson, pomoćnik direktora Kancelarije za trgovinu predsednika SAD i tom prilikom održao predavanja u PKS i Srpskoj asocijaciji menadžera.

U ovoj godini „Fijat automobili Srbija” sigurno će biti naš najveći izvoznik i u SAD, sa mesečnom isporukom oko 3.000 vozila.

U 2012. u SAD su najviše izvozile kompanije „Prvi partizan” – Užice, „Agent tehnolodžik” – Šimanovci, „Valjaonica bakra” – Sevojno, „Zastava oružje” – Kragujevac, „Albon” – Šimanovci, „Van drunen farms Evropa” – Banatsko Karađorđevo, „Mitas” – Ruma, „Altek Serbia” – Senta…

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik