Trgovina - Srbija

Da li ćemo piti kvalitetnija uvozna vina

Srbija ima odobrenu kvotu za uvoz 2,5 miliona litara godišnje iz Evropske unije bez carine. Vlada Srbije odobrila je ovu izmenu krajem decembra prošle godine tako da su te količine podeljene na dve kategorije kako bi se donekle razgraničio uvoz vina boljeg i lošijeg kvaliteta.

Kvotu A od 2,25 miliona litara čini kategorija dosadašnjeg kvaliteta (poznato je da su se većim delom uvozila jeftinija vina) dok će, kroz takozvanu kvotu B, uvoznici moći da nabave 250.000 litara vina boljeg kvaliteta, odnosno ona skuplja od 20 evra po boci. Uvozne količine podeljene su takođe po kvartalima. Jedan uvoznik može da uveze najviše 15 odsto kvartalne kvote. Podsetimo, ova izmena o maksimalnim količinama uvedena je još ranije jer se 2020. dogodilo da su dva velika trgovca koja posluju u Srbiji iskoristila 75 odsto naše uvozne kvote za vino i to već polovinom godine, što se do tada nikad nije desilo. U toku tog leta, za samo nekoliko dana, jedan veliki trgovac uvezao je oko 150 šlepera vina bez carine, a određena količina jeftinog vina ušla je iz Rumunije. Kako smo tada objavili, ovo vino nabavljano je po izuzetno niskoj ceni. Zbog svega ovoga manji uvoznici morali su naknadno do kraja godine da plaćaju uvozne dažbine što je dovelo do poskupljenja vina i u maloprodaji. Zbog poremećaja na tržištu, koje je do tada funkcionisalo bez problema, sektor vinarstva tražio je da se sistem raspodele kvota uredi pravednije i odredi koliko svaki trgovac može da uveze ovog alkoholnog pića bez plaćanja dažbina.

Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije rekao je za „Politiku” da je Vlada Srbije krajem prošle godine usvojila ovu izmenu pravilnika oko kvota koji će se još dorađivati kako bi se došlo do konačnog, najboljeg rešenja. U toku je i izrada zakona o vinu kojim će se tržište još poboljšavati i očekuje se usaglašavanje sa Evropskom unijom.

– Da li ćemo piti kvalitetnija strana vina, to ćemo videti. Na svakom tržištu moraju da budu vina za trgovinske sisteme i za ugostiteljstvo. Onaj ko ima novca piće uvek kvalitetno, onaj sa prosečnim budžetom gledaće da dobije najbolje za svoj novac – naglašava Rajta.

Prema njegovim rečima, ni na zapadu se ta kvalitetna, skupa vina ne piju svakodnevno. Građani se i kod nas sve više opredeljuju za domaća vina iz raznih razloga. Više se svakako zarađuje na onim jeftinijim jer je promet veći i takva vina su dostupnija široj populaciji.

Rajta navodi da je primetno da su i neki veliki strani trgovci počeli da razmišljaju da na police stave i domaća vina, jer i oni rade istraživanja tržišta i shvataju da neka jeftina uvozna sporo prodaju. To su vina koja u nabavci koštaju jedan do tri evra, a koja subvencionišu te države. Objašnjava da je situacija u vinarskom sektoru generalno promenjena od pandemije. Teško je naći boce, plutu, čepove... sve je poskupelo a oko 90 odsto materijala i opreme se uvozi. Svuda je tržište ovog pića poremećeno zbog nabavki, inflacije...

– Nadamo se da će biti bolje, radimo da bude bolje i za domaće vinare i za kupce. Videćemo kako će se stvari odvijati. Svakako, u Srbiji se prave sve kvalitetnija vina. Ne smemo da postanemo država koja će biti poznata po jeftinim vinima, ni stranim ni domaćim – kaže Stevan Rajta.