Trgovina - Srbija

Hrvatska ponovo blokira uvoz robe iz Srbije

Najnovijom odlukom da promeni pravilnik o inspekcijskom nadzoru i poskupi naknade za kontrolu hrane koju uvozi, Hrvatska je pokazala da ne odustaje od ekonomskog patriotizma, ali u ovom slučaju i preko leđa srpskih poljoprivrednika. Ova država je pre nekoliko dana proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici, ako dolazi iz trećih zemalja u koje se ubraja i Srbija.

Odredila je i nove cene taksi koje su 22 puta više od dosadašnjih – umesto 90 kuna (12 evra) sada ih naplaćuju 2.000 (270 evra). Jasno je kako će se nove mere odraziti na zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije, pre svega Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, jer je na proširenoj listi praktično sve voće i povrće koje se gaji na ovim prostorima i izvozi iz Srbije.

Iako je ova odluka za zemlje na koje se odnosi nepovoljna, Hrvatska ima svoju logiku. Kako su naveli u obrazloženju ove odluke, „dosta im je da idu niz dlaku zahtevima Evropske unije i ustezanja od zaštite svojih seljaka”. Pa su se očigledno poslužili vancarinskim merama. Oni koji voće i povrće uvoze, na primer, iz Srbije ili Makedonije, moraće da povećaju cene, pa će u prednosti biti domaća roba. Na uvoz iz EU se ne može uticati, ali na onaj iz trećih zemalja može, zadovoljno je ovih dana komentarisao novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, predsednik tamošnje Privredne komore.

Kako „Politika” saznaje ovaj potez Hrvatske neće ostati bez odgovora. Manevarski prostor nam je sužen, jer nijedna odluka koju bismo doneli ne bi mogla da se tiče samo Hrvatske nego trgovanja sa Evropskom unijom. Međutim, kako nezvanično saznajemo, naš odgovor mogao bi, na primer, da bude „detaljnija kontrola kamiona koji dolaze iz Hrvatske“, što bi bila jasna poruka ovoj zemlji da ono što rade moraju da prekinu.

 Inače Srbija je, prema podacima Privredne komore, u 2016. godini izvezla robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona. U našem izvozu dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, pa akcizna roba, piće i duvan. Nije prvi put da Hrvatska zateže na ovaj način, imali smo već probleme sa zadržavanjem kamiona na granici, a interesantno je da ovaj trgovinski rat postaje učestaliji od sredine prošle godine kada je objavljeno da je Srbija sa Hrvatskom prvi put u protekloj deceniji ostvarila suficit u spoljnoj trgovini. U septembru prošle godine objavljeno je da je suficit iznosio 11,8 miliona evra i da je zabeležen rast izvoza hrane i životinja, pića i duvana, hemijskih proizvoda, mašina i transportnih uređaja i raznih gotovih proizvoda. Analitičari smatraju da odgovor Srbije u ovom slučaju mora da bude brz i oštar.

– Hrvatska nije konkurentna na nivou Evropske unije i još nema upliv u agrarni budžet EU. Njihova poljoprivreda posustaje i dosta uvozi iz Srbije voća i povrća. Ovo bezrazložno povećanje naknade za fitosanitarne preglede daje pravo Srbiji da uvede recipročne mere. To ne mora da se odnosi na druge države EU, a ukoliko bi EK reagovala mogli bismo da se pravdamo da je Hrvatska prva povukla takav potez i da štitimo svoje tržište. Mere bismo mogli uvesti za vino i svinjsko meso, jer se to dosta iz Hrvatske uvozi u Srbiju, pa da vidimo, kaže agroekonomski analitičar Vojislav Stanković.

Kako je za „Sputnjik” izjavio analitičar Milan Prostran mere reciprociteta su u ovakvim situacijama upravo potrebne kao mere zaštite domaće robe.

 – Plašim se da tom cilju ulaska u EU plaćamo veliku cenu. Mi smo našu privredu potpuno izložili liberalnom tržištu, ali je to dogovarano odavno, kada je bilo rečeno da ćemo 2016. postati članica EU. Mislim da bi trebalo da se sastave neke mere zaštite, pa ako su nam uveli meru vancarinske zaštite, uveo bih im isto, po principu reciprociteta – kaže Prostran.

 On napominje da smo nedavno imali sličnu situaciju sa Makedonijom, pa kada smo im zapretili merama reciprociteta – oni su je ukinuli.