Trgovina - Srbija

I slatkišima veća cena

Od poskupljenja spasa nema. Trgovcima svakodnevno stižu novi cenovnici, a kraj im se ni ne nazire. Ovog meseca poskupelo je mleko, pavlake, suvomesnate prerađevine, sveže meso, jestivo ulje, sokovi, sredstva za ličnu i higijenu kuće. Već početkom jula najavljen je rast cena slatkiša, i to za čak 30 odsto.

Prvog radnog dana ove nedelje, potrošače su u radnjama sačekale nove cene bezalkoholnih pića, više od dva do 12 odsto. Sokovi su poskupeli za četiri odsto, a jestivo ulje od pet do devet odsto. Litar zejtina sada staje od 120 do čak 145 dinara.

I kafa se "okitila" novom cenom - pakovanje od 200 grama sada staje od 180 do čak 230 dinara. Za čašu pavlake sada valja izdvojiti najmanje 50 dinara, dok je cena kantice od 700 grama od 160 do 200 dinara.

Sveže meso je ovog meseca poskupelo od pet do čak 20 odsto. Pileći file dostigao je cenu od 650 dinara, dok se kilogram junetine bez kostiju više ne može kupiti ispod 800 dinara. Klaničari tvrde da je do skoka cena došlo zbog nestašice tovljenika.

- Od prvog jula poskupljuju suvomesnate preređevine iz "Imesa" za od deset do 20 odsto - kažu trgovci.

- I iz "Silba" je stigla najava o poskupljenju njihovih proizvoda od 1,5 do šest odsto. To su namazi, kafa, alkoholna pića... Slatkiši ove firme biće skuplji za 12 odsto. Za prerađevine iz "Vindije" od jula biće potrebno pet odsto više.

Kroasani "čipita" iz "Marba" poskupeće u julu za četiri odsto. U "Vinojugu" su odlučili da njihovi slatkiši narednog meseca moraju da dobiju novu cenu - višu za 14 odsto. Ubedljivo najveće poskupljenje konditorskih proizvoda početkom jula zatražila je firma "Dajrekt brends". Njihovi slatkiši "ulker", koje uvoze iz Turske - biće za trećinu skuplji.

Srpska privreda se i dalje vrti oko evra, baš kao nekada oko nemačke marke. U evro se preračunavaju prosečne plate, kirije se direktno obračunavaju u evrima, a trgovci u cene "uzidaju" svaki porast deviznog kursa. S obzirom na to da je dinar od početka godine oslabio 9,3 odsto, jasno je zašto se cenovnici u radnjama menjaju naviše.

Do pre nekoliko godina računalo se da svaki pad dinara za jedan odsto dovodi do porasta cena za 0,3 procenta. Međutim, novije analize pokazuju da je ovaj uticaj prelivanja kursa na cene veći i da se kreće od 0,8 do 0,9 odsto, na duži rok. Još ako je tražnja veća, efekat je i brži i jači.

Slabljenje dinara kod nas je i dalje glavni faktor porasta cena. I to upravo zato što ovde glavno merilo vrednosti nije dinar, nego evro. Nažalost, i dalje važi pravilo da se cene slabo prilagođavaju nadole. Kada dinar jača, kao što je slučaj prethodnih dana, proizvodi ipak ne pojeftinjuju.