Trgovina - Srbija

Informacije o proizvođaču sve manje dostupne

Trgovci koji na rafovima imaju sve više proizvoda privatne robne marke („Premija”, „K-plus”, „Aro”, „365”, „Dobro”) nisu u obavezi da na artiklu navedu ime proizvođača.

Koliko je važna ova informacija na proizvodu pokazuje i poslednji slučaj sa štrudlama od smokve, jer se ispostavilo da je proizvođač osim pod sopstvenim brendom proizvodio štrudle i za nekoliko velikih trgovaca. To je ista štrudla, ali su kupci ostali uskraćeni za informaciju, dok su trgovci ostali pošteđeni afere koja je proizvođača koštala celog biznisa.

I tako je u svakoj robnoj grupi i trgovci, prema našem istraživanju sve više koriste ovu prednost koja im je omogućena Zakonom o trgovini.

Problem je veći jer udeo robe sa potpisom trgovaca u prometu vrtoglavo raste, a prognoze su da će se ta tendencija nastaviti.

Prema poslednjim podacima u najvećim trgovinskim lancima u našoj zemlji, učešće privatne robne marke u ukupnom prometu prešlo je 15 odsto, dok ponegde dostiže i 20 procenata. Razlog je kriza i to što su cene ovih proizvoda niže i do 20 procenata, jer su oslobođeni troškova marketinga.

Privatne robne marke prisutne su u svim kategorijama namirnica – brašna, ulja, mesa, jaja, pa do senfa, instant supa, kafe, čajeva, začina, sokova, papirnih maramica, pelena, toalet-papira.

Zakon o trgovini omogućio je trgovcima da „sakriju” ime proizvođača na proizvodima privatne robne marke i umesto toga istaknu samo svoj naziv. Time potrošači ostaju bez dragocene informacije o proizvođaču.

To konkretno znači da bi na pakovanju nekog proizvoda „Premije” ili „K-plusa” umesto imena fabrika pisali samo – „Delez Srbija” ili „Idea”.

Zbog čega je ta promena uneta u zakon i da li su trgovci i proizvođači zapravo kreirali izmene tog propisa? Javna je tajna da proizvode trgovačkih marki prave gotovo nepoznati, mali proizvođači, ali isto tako i oni najveći koji u istim tim lancima prodaju i svoje, skuplje artikle.

U Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine kažu da je reč o prilagođavanju evropskim propisima i o direktivi koja već važi u Evropskoj uniji, a koja predviđa „da na deklaraciji treba da piše naziv i sedište onoga koji robu proizvodi, pakuje ili stavlja u promet, a registrovan je u datoj zemlji”.

– Uvođenjem ove izmene, u skladu sa zakonodavstvom i praksom koja postoji na razvijenim evropskim tržištima, pod proizvođačem će se podrazumevati svako ko izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, žiga ili druge prepoznatljive oznake – rekli su.

U odbranu ovog propisa, u ministarstvu kažu i da ukoliko trgovac odluči da stavi svoje ime na deklaraciji proizvoda umesto naziva proizvođača, on time preuzima i sve druge obaveze iz Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe i svih drugih srodnih propisa.

Kada je reč o poslednjoj aferi sa štrudlama, u ministarstvu komentarišu da je „jasno da trgovci koji su radili sa ovim preduzećem više neće da ga angažuju i da su trgovci takođe odgovorni za bezbednost svojih proizvoda”.

Po važećim propisima, za državne inspekcije važno je da mogu da isprate sledljivost i da se u svakom trenutku zna ko je za šta odgovoran i ukoliko roba nije bezbedna, ko je odgovoran za povlačenje sa tržišta.

I organizacije potrošača usprotivile su se ovakvim pravilima koja, kako kažu, uskraćuju potrošačima osnovno pravo na informaciju o proizvodu.

Ovakvi propisi, objašnjavaju, nisu u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju upakovanih proizvoda. Dok se u Evropi i svetu ide na donošenje zakona o deklaracijama jer je uočeno da pružaju izuzetno važne informacije kupcu, kod nas se ide na štetu potrošača.