Trgovina - Srbija

Izvoz raste mnogo brže od uvoza

Privredna aktivnost u Srbiji je porastu i prvi put se dešava da izvoz raste mnogo brže nego uvoz, rečeno je danas na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u Privrednoj komori Srbije.

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da su u plusu najvažniji pokazatelji - raste industrijska proizvodnja, posebno prerađivačka industrija, izvoz i investicije.

„Izvoz raste mnogo brže nego uvoz i bitno se povećava pokrivenost  uvoza izvozom“, rekao je Stamenković novinarima i dodao da raste trgovina u prometu na malo.

Ekonomisti ukazuju da nikada do sada nije zabeleženo takvo pokriće uvoza izvozom. Kako je naveo Stamenković, urađena je i prva procena investicija, ali nju, kako kaže, treba uzeti sa izvesnom rezervom. Prema toj proceni investicije rastu oko osam odsto, prenosi Tanjug.

Ekonomista Miladin Kovačević ukazuje da se i u drugom kvartalu godine može očekivati rast BDP do tri odsto, međugodišnje. „BDP u prvom kvartalu povećan je za 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine i vođen je pre svega izvozom, ali podržan i od rasta investicija i potrošnje“, navode ekonomisti i ističu da su to dobri pokazatelji.

Ekonomista Ivan Nikolić naveo je da podaci pokazuju da je makroekonomski okvir izuzetno povoljan i da su svi indikatori manje više u porastu, kao i da se taj rast ubrzava.

U novom broju MAT-a navodi se da je ukupna industrijska proizvodnja u prva četiri meseca na međugodišnjem nivou povećana za 9,9 odsto. Međugodišnji rast proizvodnje prerađivačke industrije je vrlo intenzivan, navode ekonomisti i ističu da je za četiri meseca iznosio 7,8 odsto, a u aprilu 11 odsto.

Što se tiče 18 privrednih oblasti desezonirani indeks je u aprilu bio manji nego u prethodnom mesecu samo u dve i to proizvodnji duvanskih proizvoda i farmaceutskoj industriji. U ostalih 16 oblasti taj indeks je rastao, navodi se u MAT-u.

Rast prometa u trgovini na malo poduprt je i rastom zarada. U period januar-april prosečne zarade su međugodišnje porasle za 5,4 odsto. U tom okviru zarade u privatnom sektoru su povećane za 9,2 odsto, a u javnom za 2,8 odsto.

Ekonomisti ukazuju da je obzirom na porast broja zaposlenih u privatnom i

pad u javnom sektoru masa zarada u privatnom rasla brže 10,7 odsto, a u javnom sporije nego prosečne zarade. Navode i da se na osnovu dinamike prihoda i rashoda budžeta u prva četiri meseca 2016. godine može zaključiti da nema problema u pogledu fiskalne konsolidacije.

U toku aprila ostvareni su prihodi na nivou od 85,9 milijardi dinara, što je za oko 12 milijardi više nego tokom marta. Najveće povećanje u odnosu na mart pokazuju poreski prihodi, odnosno prihodi od poreza na dodatu vrednost.

Ekonomisti ističu da je IKT sektor domaće ekonomije koji poslednjih godina beleži uzlet sa potencijalom za još značajniji rast.