Trgovina - Srbija

Izvoz skočio 13,4 odsto u prvih pet meseci, rast industrijske proizvodnje

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih pet meseci 2017. godine porasla je za 14 odsto na 13,98 milijardi evra, pri čemu je izvoz zabeležio rast od 13,4 odsto na 6,09 milijardi evra na godišnjem nivou, saopštio je Republički zavod za statistiku. Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je maju 2017. godine za 6,2 odsto na godišnjem nivou. Građani Srbije u maju kupovali 11,1 odsto više nego lani.

U istom periodu uvezeno je robe za 7,88 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 14,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 1,79 milijardi evra, i veći je za 18,0 procenata nego u prvih pet meseci lani.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3 posto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,0 odsto.

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je u posmatranom periodu vredela 15,02 milijarde dolara, što je porast od 9,6 odsto u odnosu na period januar-maj 2016.

Izvezeno je robe za 6,54 milijarde dolara, za 9,0 više nego u istom prošlogodišnjem periodu, a uvezeno u vrednosti od 8,47 milijardi dolara, što je povećanje od 10 procenata. Deficit iznosi 1,92 milijarde dolara, i veći je za 13,5 odsto u odnosu na isti lanjski period.

Samo u maju 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti 1,33 milijardi, odnosno za 18,7 odsto više međugodišnje, a uvezeno za 1,76 milijardi, ili za 19,2 procenta više nego prošlog maja.

U dolarima je majski uvoz vredeo 1,46 milijardi i bio je veći za 15,4 procenta na godišnjem nivou, dok je uvoz porastao za 15,8 posto na 1,93 milijarde dolara.

Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine, 32,9 procenata, a u uvozu je prednjačio Beogradski region sa udelom od 46 posto.

Najviše robe smo izvezli u Italiju, u vrednosti 975,8 miliona dolara, zatim u Nemačku (826,5 miliona), Bosnu i Hercegovinu (500,7 miliona), Rusku Federaciju (368,8) i Rumuniju (330,5 miliona).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su nam bili Nemačka od koje smo kupili robu u vrednosti 1,062 milijarde dolara, sledi Italija (867,4 miliona), Ruska Federacija (715,3 miliona), Kina (674,6 miliona) i Mađarska (394,9 miliona).

Zemlje članice Evropske unije čine 64,9 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima smo ostvarili suficit u razmeni od 760,5 miliona dolara. U zemlje CEFTA smo izvezli proizvode u vrednosti 1,08 miliona dolara, a uvezli za 327,1 milion dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 332,5 posto.

Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Saudijskom Arabijom, Slovačkom, Hrvatskom i Velikom Britanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopovam, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Računato u dolarima, desezonirani indeks maj 2017/ april 2017. godine pokazuje rast izvoza za 5,2 odsto i rast uvoza za 13,1odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks maj 2017. / april 2017. godine pokazuje rast izvoza za 1,9 odsto i rast uvoza za 9,2 odsto.

Industrijska proizvodnja porasla u maju 6,2 odsto međugodišnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je maju 2017. godine za 6,2 odsto na godišnjem nivou, a u odnosu na prosek u prošloj godini veća je za 5,9 procenata, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U periodu januar-maj 2017. godine, industrijska proizvodnja je bila veća za 1,2 posto u poređenju sa istim lanjskim periodom.

Najveći uticaj na međugodišnji rast industrijske proizvodnje u maju imali su proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, zatim proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja mašina i opreme, proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina i eksploatacija uglja.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za maj pokazuje da je ukupna industrija ostvarila rast od 5,7 posto, a da je prerađivačka porasla za 8,8 procenata u odnosu na prosek 2016. godine.

Prema desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja u maju je na mesečnom nivou bila veća za 4,1 odsto, dok je prerađivačka zabeležila rast od 3,3 procenta.

Na godišnjem nivou je, posmatrano po sektorima, sektor rudarstva u maju imao rast od 10 odsto, prerađivačka industrija rast od 9,2 odsto, dok je sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija registrovao pad od 6,3 procenta.

Posmatrano po namenskim grupama, međugodišnji rast je u maju zabeležen kod proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju za 20,3 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije za 10,9 procenata, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 9,3 odsto i kapitalnih proizvoda za 9,0 odsto.

Građani u maju kupovali 11,1 odsto više nego lani

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u maju 2017. bio veći u tekućim cenama za 11,1 odsto, a u stalnim cenama za 6,1 procenat na godišnjem nivou.

U poređenju sa prethodnim mesecom, promet robe je u maju porastao u tekućim cenama za 1,9 posto, a u stalnim za 2,5 odsto.

Prema podacima statistike, u prvih pet meseci 2017. promet u maloprodaji je zabeležio rast u tekućim cenama za 8,4 odsto, a u stalnim cenama za 3,2 procenta u odnosu na isti period prošle godine.

Sve objavljene indekse treba tretirati kao prethodne, što znači da može doći do izvesnih korekcija na osnovu ocenjenih rezultata iz redovnih statističkih istraživanja koje Republički zavod za statistiku sprovodi na većem broju jedinica u uzorku, navodi se u saopštenju.