Trgovina - Srbija

Kako povećati izvoz u Rusiju

Savetnik za agroprivredu na Ekonomskom institutu u Beogradu Miladin Ševarlić rekao je za RTS da Vlada mora da ispuni zakonske obaveze o minimalnom agrarnom budžetu od pet odsto od ukupnog budžeta i da sa bankarskim sektorom da obezbedi sredstva za izvozne programe. Kukuruza ćemo imati dovoljno da zadovoljimo naše potrebe, kaže Ševarlić.

Od trgovinskog rata između Rusije i Evropske unije, Srbija umesto očekivane koristi ima štetu. Trgovina sa Rusijom smanjena je za petinu. Kao razlozi navode se pad rublje, skok dolara, jeftiniju naftu u svetu, ali i manja tražnju za uvoznim proizvodima u Rusiji. Jedino kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda proizvoda zabeležen je rast izvoza od skoro šest odsto, ali je i to manje nego što se očekivalo.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Miladina Ševarlić, savetnik za agroprivredu na Ekonomskom institutu u Beogradu rekao je da problem nije u količini i standardu kada se izvozi u Rusiju nego je problem nedostatak investicija, realtivno mali agrarni budžet nego što je zakonom predviđeno a to je pet odsto ukupnog budžeta i neorganizovanost porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, zbog urušavanja zadružnog sektora privrede.

"Vlada mora da ispuni zakonske obaveze o minimalnom agrarnom budžetu od pet odsto, da se postara sa bankarskim sektorom da obezbedi sredstva za izvozne programe jer sa ovim kamatnim stopama ne možemo biti konkurentni ni na domaćem ni na izvoznom tržištu", rekao je Ševarlić.

Prema njegovim rečima, proizvođači izuzev sektora proizvodnje velikih kompanija koje su izvozno orijentisane - za 630 gazdinstava a najveći deo njih ima male pojedinačne tržišne viškove, neophodno je formirati logističke centre 10, 15 ili 20 centara preko zadružnog sektora i tu proizvodnju usmeriti na vrlo zahtevno i veliko rusko tržište.   

Govoreći o tome koji proizvođači imaju najveće šanse, Ševarlić kaže da su to prpozvođači voća i povrća, mesa i mleka ukoliko uspemo da revitalizujemo naše stočarstvo ali za to je potrebno konstanstno dodatno ulaganje u sektor poljoprivrede u narednih tri do sedam godina.

Ševarlić kaže da nas suša dugoročno nije iznenadila, jer je decenijama prisutna tendencija porasta prosečne godišnje temperature.

"Kratkoročno mislim da su prognozno-izveštajne službe podbacile, trebale su da blagovremeno obaveste poljoprivrednike ali i druge da nas čeka dugoročni i vreli talas", smatra Ševarlić.

Investicije u sistem za navodnjavanje je osnovni problem jer primarnu mrežu navodnjavanja nikada ne grade poljnjoprivredni proizvođači u jednoj državi nego država i ona praktično omogućava pristup izvorima vodosnabdevanja i obezbeđenje izvora energije, istakao je Ševarlić.

Veliku sušu imali smo 2012. godine i tada je rečeno da je šteta bila milijardu evra što je više nego da smo uložili u sisteme za navodnjavanje, da bi nas oni manje koštali.

"Ne bismo mogli sistemima za navodnjavanje obezbediti celokupnu teritoriju iz više razloga jer nemamo pristupne izvore vodosnabdevanja. To su vrlo značajne investicije i građevinska operativa i svi sistemi koje treba osposobiti", kaže Ševarlić.

"Uglavnom imamo malo investicija vezanih za državni sektor kada se radi o Vojvodini, na privatnom sektoru uglavnom voćari koji ideu na sisteme intenzivnog uzgoja voća i povrtari jer bez navodnjavanja nema proizvodnje", rekao je Ševarlić. 

Ševarlić kaže da se procene ovogodišnje štete kreću dvadesetak procenata pa do minimum 40 odsto kada se radi o prinosu kukuruza a kod šećerne repe biće još veći podbačaj kao i kod soje.

Govoreći o tome koliko će to uticati na cene po kojima ćemo kupovati meso, mleko na jesen, Ševarlić kaže da cene neće samo zavisiti od prinosa, već i od uvoza i slobodnog protoka robe iz EU i od trgovinskog rata sa Rusijom ali i od kupovne moći naših potrošača, što je limitirajući faktor.

Prema tome, može biti robe, ali ako nema kupaca cene će mirati da padaju, istakao je Ševarlić.

"Kukuruza ćemo uvek imati dovoljno da zadovoljimo naše potrebe. Uu svakom slučaju treba posvetiti veću pažnju razvoju poljoprivrede", zaključio je Ševartlić.