Trgovina - Srbija

Ko strahuje a ko se raduje zbog dolaska „Ikee”

Objava srpske verzije „Ikeinog” kataloga, sa cenama u dinarima, po broju žučnih komentara na društvenim mrežama zasenila je prošle nedelje čak i prvorazredne političke događaje.

Ako je suditi po prvim ocenama ljubitelja ovog švedskog brenda, cene u beogradskoj robnoj kući pratiće evropske.

Mnoge nije mrzelo da, još istog dana, uporede naše cene sa onim u kunama, forintama i evrima, pa su već isplivale računice koje idu u korist radnjama u Zagrebu i Budimpešti. Specijalizovani portal „Gradnja” izabrao je nasumično desetak proizvoda i uporedio cene u prodavnicama u okruženju. Računica je pokazala da pravila, zapravo, nema i da su se cene istih artikala razlikovale i do 30 odsto. U ovom, istina suženom, izboru mađarska „Ikea” (u odnosu na našu i Hrvatsku) u proseku je bila nešto jeftinija.

– Mnogi kupci pohrliće u „Ikeu” i da bi dobro ručali. Nažalost, cenovnik hrane i pića u restoranu još nije objavljen, ali verujemo da će ćufte biti povoljne kao i u njihovim ostalim robnim kućama – zaključuju šaljivo na ovom portalu.

Ko se raduje a ko strepi od dolaska giganta na tržište Srbije i šta to novo donosi ovaj planetarno popularni trgovac? Pojačana marketinška aktivnost i iznenadni „letnji” popusti, i do 50 odsto, govore da domaći proizvođači nameštaja sa zebnjom dočekuju 10. avgust, kada će radnja kod Bubanj potoka početi da radi. Ovom sektoru u poslednje vreme baš i ne cvetaju ruže. Još 2015. zabeležen je pad potražnje za nameštajem, a godišnji promet po stanovniku u Srbiji je skromnih 36 evra.

Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije (PKS), kaže da nema sumnje da će dolazak ove kompanije uzdrmati domaće proizvođače nameštaja.

– Pre svega tri naša velika proizvođača – „Matis” iz Ivanjice, „Formu ideale” iz Kragujevca i „Jelu” iz Jagodine – koji su se pozicionirali i u izvozu nameštaja od pločastih materijala. Oni će, bar u prvih šest meseci od otvaranja radnje, sigurno osetiti dolazak „Ikee” – smatra Erčić. Iskustva iz okruženja su, dodaje, različita – Bugari nisu imali naviku da kupuju nameštaj ovog proizvođača, dok je u Rumuniji i Hrvatskoj pojavljivanje švedskog trgovca oborilo prodaju domaćeg nameštaja za 45 do 50 odsto. On ukazuje da država sada mora da pronađe način kako da proizvođači iz Srbije što bezbolnije prebrode ovu situaciju na tržištu.

– Ove kompanije su ozbiljne, dobro pozicionirane i verujem da su se pripremile za pojavljivanje ovako velikog igrača na tržištu – kaže naš sagovornik, dodajući da u ovom trenutku samo „Standard furničr” iz Ćuprije, sa svojim čuvenim oklagijama, ima potpisan ugovor sa „Ikeom”, koja na svim tržištima pronalazi strateške partnere kako bi snizila svoje ulazne cene. Kaže da, koliko mu je poznato, niko drugi od proizvođača nameštaja zasad nije potpisao ugovor sa ovom kompanijom.

– Da li su uslovi koje „Ikea” nudi za njih nepovoljni ili procenjuju da će samostalno na tržištu uspeti da ostvare bolje rezultate, to ne znamo. Analizirajući cene iz kataloga vidimo da „Ikea” ima jedinstvenu poslovnu politiku za region i da se cene mogu razlikovati u zavisnosti od poreske politike zemlje u koju dolaze – objašnjava Erčić.

Iz ugla potrošača mnogo toga, za početak, dobro zvuči. Kućica za pse ispred ulaza u robnu kuću, posuda za vodu za ljubimce, izrada kuhinja po meri i direktna autobuska linija na svakih 20 minuta (Bežanijska kosa – Bubanj potok). Uz fleksibilnu politiku reklamacija (recimo, neupotrebljena i originalno upakovana roba može se vratiti u roku od godinu dana bez ikakvog obrazloženja) i još bolju politiku garancija (pet, deset, do 25 godina) – sve je na strani „Ikee”. Ali ako se pažljivije iščita poslovna politika kompanije, vidimo da nije sve tako ružičasto. Dostava i montaža, recimo, ne ulaze u cenu, što praktikuju i pojedini domaći trgovci. Transport krupnijih pošiljki kamionom košta 3.000 dinara za teritoriju Beograda, a 5.000 dinara za ostale krajeve Srbije. Ova usluga je skuplja ako se roba poručuje onlajn.