Trgovina - Srbija

Kukuruz i dalje prvi izvozni adut Srbije

Kukuruz, maline, cigarete, šećer i jabuke – pet je izvoznih proizvoda na koje je Srbija i prošle godine mogla sa pravom da računa. Samo od njihovog plasmana na strana tržišta ostvaren je prihod od oko 800 miliona dolara.

Među značajnim izvoznim proizvodima u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije (u prvih 11 meseci 2015) bili su još i pšenica, suncokretovo ulje, pivo… Sve ukupno u izvozu su dominirali voće i povrće (sa ostvarenim izvozom od 692,6 miliona dolara), žita i proizvodi na bazi žita (589,5 miliona dolara).

Na uvoznoj strani standardno su najzastupljeniji bili takozvani „nekonkurentni” proizvodi – sirova kafa i banane, ali smo takođe prošle godine uvezli i velike količine svinja za priplod, cigareta, duvana… Nažalost u ovoj grupi „top pet” proizvoda bilo je i svinjsko zamrznuto meso koje se iz godine u godinu, zbog nižih cena, sve više uvozi iz EU. Sa druge strane domaći viškovi su ogromni zbog čega je država, u dva navrata, bila prinuđena da organizuje interventni otkup.

Kada se sve sabere Srbija je prošle godine samo na uvoz svinja i svinjskog mesa potrošila oko 100 miliona dolara, ne računajući suhomesnate proizvode i druge sirovine za klaničnu industriju.  

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, ističe da se i na svetskom tržištu proizvođači i izvoznici hrane sve više suočavaju sa konkurencijom. – Sužava se raspon između proizvodne i izvoznih cena hrane – kaže Stanković.

Prema podacima FAO na svetskom tržištu hrane tokom 2015. godine cene osnovnih prehrambenih namirnica pale su oko 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Razlozi su obimnija ponuda, smanjena tražnja i sve veći rast kursa dolara. Najviše su pale cene mleka i mlečnih proizvoda (28,5 odsto), šećera 21, jestivog ulja (19) žitarica (15,4) i mesa za oko 15 procenata.

Ovakva kretanja, kaže naš sagovornik, pratio je rast poljoprivrednog protekcionizma posebno u industrijski razvijenim zemljama. Recimo u nekim državama EU subvencije su pokrivale i više od 30 odsto cene pojedinih prehrambenih proizvoda. Istovremeno agrarni budžet Srbije je, ističe, skromnih pet odsto ukupnog nacionalnog budžeta. Sa tako skromnim sredstvima teško je unaprediti domaću proizvodnju i povećati konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.