Trgovina - Srbija

Kupina među prvih pet izvoznih proizvoda

Prošle godine kupine su se našle na listi prvih pet izvoznih poljoprivrednih proizvoda u države Evropske unije. Ispred te voćke bili su samo – kukuruz, malina, šećer i sojino ulje.

Mada zvuči iznenađujuće, za poznavaoce tržišta ovo nije novost. Kažu da je to bobičasto voće, poreklom iz Srbije, a od kojeg smo lane prihodovali čak 35 miliona dolara, u poslednje vreme sve traženije na stranim tržištima.

Da smo među najvećim svetskim izvoznicima malina široj javnosti je uglavnom poznato. Retko ko, međutim, zna da je Srbija, koja godišnje proizvede u proseku oko 30.000 tona kupina, na prvoj poziciji u evropskoj konkurenciji. Na svetskim rang-listama, posle SAD i Meksika, zauzimamo treće mesto.

Kao i u gajenju malina najveći konkurent u Evropi nam je Poljska koja zbog prošlogodišnje suše beleži pad proizvodnje. Poljaci takođe imaju i sve izraženiji problem sa pronalaženjem radne snage. Kupina se kod nas najviše gaji u Mačvi, Pomoravlju, Podrinju, čačanskom i potkopaoničkom kraju.

Ovo voće u poslednje vreme bilo je atraktivno poljoprivrednim proizvođačima. Pre svega zbog otkupne cene, koja je poslednje tri, četiri godine bila u porastu što je bila i tendencija na svetskom tržištu. Cena kupine tako je dostigla relativno dobrih 100 do 110 dinara po kilogramu. Ipak, postoje i ne tako uspešni periodi za proizvođače. Bilo je sezona kada su otkupljivači za nju nudili i upola nižu cenu. Za ovo voće karakteristične su oscilacije u proizvodnji što zavisi od mogućnosti plasmana u izvozu.

– Naiđu periodi kada zbog niske cene proizvođači nemaju interesa da beru kupinu, pa čak i krče višegodišnje zasade. Tako su se smanjivale površine pod kupinom, da bi se u pojedinim godinama, kada se ukaže mogućnost većeg izvoza, obnavljali zasadi – objašnjava agrarni analitičar Vojislav Stanković.

U Srbiji je najzastupljenija kupina „čačanska bestrna”, sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Plodovi su izuzetno krupni i meki, a nedostatak je to što prilikom zamrzavanja menja boju iz crne u crvenu, što potrošači teško prihvataju. Stručnjaci zato ističu da proizvođači treba da uvode savremene tehnologije, ali i nove kvalitetnije sorte koje bolje podnose transport.

Kao i u slučaju sa izvozom malina problem je što nemamo prerađivačke kapacitete. Poražavajuće je što i ovo voće plasiramo gotovo sto odsto zaleđeno. Tako propuštamo mogućnost da uvećamo prihode od prodaje gotovih proizvoda. U EU se kupina uglavnom prerađuje u sokove, piree, paste… U severnoj Evropi u supermarketima kilogram svežih kupina dostiže cenu i 20 evra.

Pored maline i kupine u Srbiji je, saznajemo, sve atraktivnija i proizvodnja ribizli. Proizvodnja tog voća imaće dobru perspektivu u narednim godinama.