Trgovina - Srbija

Manja pakovanja po istoj ceni

Ista cena, a manje pakovanje, to ne može, objasnio je nemački koncern „Drogerimarket” pošto je iz svojih objekata uklonio zubne paste marke „kolgejt”. Suprotstavljanje gigantu kakav je „Kolgejt palmolajv”, u čijem sastavu posluje i „Dentagard”, proizvođač ove paste, bilo je, kako su potvrdili, isključivo u interesu potrošača, pošto je pakovanje smanjeno sa 100 na 75 mililitara, a cena nije umanjena ni evrocent.

Police namenjene ovom proizvodu ostale su prazne, a najveći nemački lanac drogerija je zainteresovao tamošnju javnost, najpre jer je progovorio u ime potrošača, onda i zbog toga što se suprotstavio proizvođaču, i to jednom od njegovih najvećih dobavljača. Još je zanimljivije to što se ne dešava tako često da trgovac upozori kupce da ih neki proizvođač obmanjuje.

I na našem tržištu gotovo da nema robne grupe proizvoda u kojoj nije došlo do promena veličine pakovanja. Stare mere namirnica poput sto ili trista grama čokolade, litar mleka ili jogurta, 100 grama kafe u međuvremenu su kalirale, jer su proizvođači, a sa njim i trgovci, našli prostor u kome se neprimetno može zaraditi. Ni jedno tržište, bilo da je reč o onima u Evropskoj uniji, bilo manje razvijenim van granica EU, nije odolelo ovoj prilici za lakom zaradom na poverenju kupaca. A sve je počelo upravo odlukom Brisela još 2009. godine o ukidanju regulative o standardnoj veličini pakovanja namirnica. Tako, na primer, mleko koje je do tada bilo moguće pakovati po litar, novim propisima je definisano da se ostavlja sloboda proizvođačima da ih pune i u manju ambalažu, sve to pravdajući potrebama kupaca.

Po tim propisima čokolade mogu da teže 75, 90 ili 158 grama, mlečni proizvodi su takođe dobili nove mere, ali se proizvođači nisu na tome zaustavili. Jedini uslov koji je tada definisan novim propisima jeste da se, naravno, na ambalaži istaknu promene – količina proizvoda i cena po jedinici mere (litar ili kilogram), što proizvođačima nije bio problem, ali su ovu priliku iskoristili i na drugi način. Tako se na rafovima danas nalaze proizvodi koji imaju ambalažu iste veličine kao pre promene gramaže, a pakovanje je manje ili je u pakovanju manje komada nekog proizvoda. Na ovaj način kupac koji, najčešće naviknut na proizvode koje stalno pazari, i ne obraća pažnju na deklaraciju nego vizuelno prepoznaje proizvod i stavlja ga u korpu. A tek kasnije shvati da kesica supe više nije za četiri tanjira, da čokolada teži 80 grama da je u pakovanju pelena sedam komada manje, da čašica od jogurta više nije dva decilitra, da u pakovanju kroasana ima jedan komad manje od onog koji su kupovali ranije ili da pakovanje zamrznutog povrća više ne teži pola kilograma, nego sto grama manje.

Ovakva praksa, u suštini, navukla je bes potrošača na trgovce, a ne na proizvođače, pa su i reakcije potrošača bile takve. Da li je razlog to što „Drogerimarket” nije hteo da rizikuje poverenje potrošača, nego da ih upozori na zloupotrebu i stekne dodatno poverenje kupaca?

– Ovo je dobar primer i mislim da se ovaj trgovac samo dobro zaštitio. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je reč o nemačkom tržištu na kome je zaštita potrošača zaista na zavidnom nivou. Kada bismo povukli paralelu sa tržištem Srbije, siguran sam da bi ovdašnji trgovci mogli da otkažu saradnju polovini svojih dobavljača. Ali, to kod nas nije slučaj i sumnjam da će se ikada dogoditi da trgovac stane u zaštitu kupaca. Otuda je i prva misao kada naiđete na takav problem u trgovini da je upravo trgovac iskoristio priliku da zaradi, a ne proizvođač. Dakle, ovde postoji nepoverenje potrošača prema trgovcima, i to ne može tek tako da se promeni – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ipak, objašnjava, oni time ne krše zakon, samo zloupotrebljavaju navike potrošača da kupuju određen proizvod. I sve što urade jeste da promene gramažu, deklarišu je, ali ostave pakovanje iste veličine i ni na koji način ne ukažu kupcu da je nešto promenjeno.  

– Kod nas se trenutno dešava i da pojedini proizvođači koriste nove trikove za privlačenje kupaca time što u standardna pakovanja dodaju gratis količinu koja često i nije poklon ako se uporedi cena po jedinici mere. Međutim, dobro je da čitaju deklaracije na pakovanjima, ali nema načina da nešto promene, jedino mogu ukoliko primete nelogičnost da kazne proizvođača ili trgovca time što odustaju od kupovine – kaže Papović.

On objašnjava da je spisak potrošača koji se žale na ovakve probleme veliki, ali da se svaka kupovina po zakonu smatra ugovorom dve strane, dakle, nema kršenja zakona u ovom slučaju, a kupac ima izbor da kupi ili odustane.

Alkohol u istim pakovanjima

Ukidanje jedinstvene veličine pakovanja za određene grupe proizvoda fabrikama je navodno otvorilo nove mogućnosti za inovacije i ideje, a time je industrija fleksibilnije odgovorila na potrebe potrošača. Odredbe o slobodnoj veličini pakovanja inače se odnose na pivo, mleko, kiselu vodu, sokove, šećer, čokoladu, kafu. Klasična ambalaža od, na primer, 0,75 litara i dalje ostaje propisana za vina i jake alkoholne napitke.

Sporni proizvod ne prodaje se u Srbiji

Sporna „kolgejt“ pasta za zube ne prodaje se u Srbiji i vest koja se pojavila u medijima odnosi se na objekte DM-a u Nemačkoj, kažu u ogranku ove kompanije u Srbiji koji kod nas posluje od 2004. godine. Reč je, dakle, o proizvodu koji je ova kompanija sklonila iz svojih objekata, jer je proizvođač smanjio pakovanje, a zadržao istu cenu. Kvalitet proizvoda nije bio u pitanju, kako su potrošači u prvi mah shvatili ovu vest.