Trgovina - Srbija

Marže kod nas najveće u Evropi, i do 150 odsto!

Na putu od proizvođača do potrošača roba prolazi kroz ruke dobavljača, distributera, trgovaca. Iako svako od njih za sebe uzima deo zarade, najveći komad uzimaju trgovci.

Marže srpskih trgovaca znatno su veće nego kod njihovih kolega u svetu, pa su hrana, odeća, obuća i bela tehnika kod nas mnogo skuplji nego u ostatku Evrope.

Dok je velikim trgovinskim lancima u Evropi isplativo da na prehrambenim proizvodima zarađuju oko pet odsto, marže trgovaca u Srbiji višestruko su veće. Potrošači ističu da je velika sloboda trgovaca u formiranju cena posledica nedostatka konkurencije, ali i da na cene utiču i skupa i neefikasna država, korupcija, monopoli, nimalo jeftina domaća proizvodnja.

Koliko tačno bilo koji učesnik u trgovinskom lancu zarađuje, dobro je čuvana tajna, a da stvari mogu da budu neuporedivo jeftinije, govori nam poseta inostranstvu gde istu robu građani mogu da pazare za mnogo manje novca.

Udruženja potrošača kao glavne krivce za visoke cene vide marže trgovaca koji cenu povećavaju za 10 do 150, što je šest puta više nego u Evropi, a pitanje je koliko bi veće bile njihove marže da kupovna moć građana nije ozbiljno poljuljana.

Koliko su marže visoke, nagoveštavaju razlike u cenama istih proizvoda ne samo kod nas i u inostranstvu, ali i u različitim gradovima u Srbiji, pa čak i prodavnicama iste firme u jednom gradu.

- Dok se neki zadovoljavaju maržom od desetak odsto, neki ne prodaju robu ukoliko im profit nije bar 150 odsto. Njihovi apetiti sigurno su veći, ali ih u tome ograničava prazan džep prosečnog kupca – objašnjava Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača.

Dok je za osnovne životne namirnice, poput mleka, ulja, šećera, brašna marža oko 10 odsto, za ostale prehrambene proizvode udeo trgovaca prelazi i 35 odsto. Slaba kupovna moć snizila je marže bele tehnike, tehnike i automobila na minimum dok se marže koje banke uzimaju kada odobravaju građanima kredite kreću od 3 do 10 odsto. Najveće marže drže trgovci obuće i odeće i one se kreću do 150 odsto.

Činjenica da su trgovinski lanci u Francuskoj, Engleskoj ili Austriji našli računicu po kojoj im je isplativo čak i kada je razlika između nabavnih cena i onih na rafu - tri do četiri odsto, ljuti domaće potrošače. A posebno ih ljuti činjenica da su te iste marže u Srbiji veće i u odnosu na okruženje, iako je Srbija poljoprivredna zemlja koja je manje-više hranila susedne države. Tako su marže u Crnoj Gori i Sloveniji oko 20 odsto, a u Republici Srpskoj znatno niže - osam odsto.

- Zato, recimo, patike poznatih dobavljača mogu i do 40 odsto jeftinije da se nađu u Beču nego u Beogradu. Slična priča je i sa brendiranim čizmama, pantalonama, jaknama – objašnjavaju u Centru za zaštitu potrošača.