Trgovina - Srbija

Mnogo dućana – dobra snabdevenost

Mali proizvođači i isporučioci za sada se ne žale na velike trgovce i rokove plaćanja, koji, po zakonu, ne mogu biti duži od 60 danaTržište maloprodaje u Srbiji je još usitnjeno i podeljeno. I dok u većim gradovima ima više trgovaca sa velikim i savremenim objektima, dotle u manjim mestima i dalje dominiraju srednji i mali trgovci. Od svega je, međutim, najvažnije da je snabdevenost domaćeg tržišta dobra i da nema nestašica, kaže Vesna Kovač, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Tokom proteklih deceniju i na naše tržište stigli su veliki trgovinski lanci donoseći novine u načinu poslovanja. Promenio se odnos snaga u kanalima marketinga gde maloprodaja dobija vodeću ulogu, preuzimajući funkcije koje su obavljali neki drugi učesnici. Savremeni maloprodajni lanci, koristeći svoj rast, direktno ugovaraju poslove sa proizvođačima, pa čak i razvijaju proizvode pod svojom markom postajući „proizvođači bez fabrika”.

– U skladu sa trgovinskom politikom koju vodimo u Srbiji se ne pravi razlika između domaćeg i stranog kapitala niti postoji propis kojim se favorizuju domaći u odnosu na uvozne proizvode, jer bi to znatno narušilo fer odnose u tržišnoj utakmici – kaže Kovač odgovarajući na pitanje kakva je zastupljenost domaćih u odnosu na strane proizvode.

Prema njenim rečima odnose trgovaca i dobavljača reguliše tržište, a uslovi saradnje se međusobno ugovaraju.

– Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama propisuje da rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana. Izuzetno, ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti rok duži od 60 dana ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama za isporučenu robu, pružene usluge, ali taj rok ne može da bude duži od 90 dana – kaže naša sagovornica.

Ugovorom se može predvideti i rok duži od 60 dana, uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule – „neopoziva”, „bezuslovna”, „naplativa na prvi poziv bez prigovora” ili menice banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga. Posle donošenja ovog zakona u Ministarstvo trgovine nije bilo pritužbi domaćih proizvođača i isporučilaca na rokove plaćanja.

Jača konkurencija

Dolazak velikih svetskih diskontera će, prema mišljenju naše sagovornice, pooštriti konkurenciju na tržištu Srbije, a to bi trebalo da se odrazi najviše na cene.

– Verujemo da će i drugi trgovci prisutni na našem tržištu biti dodatno „motivisani” da snižavaju svoje cene. Diskonteri posluju sa nižim troškovima, koje ostvaruju kroz skromniji nivo usluge, ograničen asortiman, a veliko je učešće proizvoda sopstvene trgovačke marke. Proizvode nabavljaju u velikim količinama, zbog čega od dobavljača dobijaju povoljne uslove, a sve to im omogućava da obezbede niže cene u svojim objektima – kaže Kovač.

Domaći proizvodi i do 70 odsto asortimana

U kompaniji „Delez Srbija”, koja u Srbiji ima 390 prodavnica različitih formata, kažu da se, u zavisnosti od sezone, procenat domaćih proizvoda koje nude kreće između 70 i 80 odsto.

– Podržavamo domaće proizvođače, posebno poljoprivredne, tako što sa njima sklapamo dugoročne dogovore u pogledu količina – kažu u „Delezu”. „Metro keš end keri”, u Srbiji ima 10 objekata, a oko 50 odsto asortimana je roba iz Srbije, dok se ostalo uvozi. Privatna robna marka je zastupljena sa 19 odsto ukupnog asortimana.