Trgovina - Srbija

Najviše žalbi na obuću

Tehnički uređaji za domaćinstvo i mobilni telefoni nisu više neprikosnoveni na listama proizvoda sa najvećim brojem reklamacija.

Kupci sada najviše upiru prst na obuću, koja je, po njihovom mišljenju, sve lošijeg kvaliteta. Čak trećina svih žalbi na nekvalitetnu robu, koje su u poslednjih godinu i po dana pristigle potrošačkim organizacijama, odnosila se na obuću!

Valja reći da je većina obuće na tržištu Srbije deklarisana za suvo vreme, iako pravilnici razlikuju četiri tipa obuće - za suvo vreme, kišu, kućnu i sportsku obuću. Svaka vrsta opisa na zimskoj obući tipa "za hladno i suvo vreme" može da znači da se trgovac, ili proizvođač, unapred ograđuje ako se dogodi da propušta vodu.

Inače, po broju reklamacija prednjače sportske patike. Trgovci često ne prihvataju pritužbe kada se patike rasparaju - tvrde da su neke za trčanje, neke samo za šetnju, druge baš za sport... Kupci se, zato, sve češće spore sa trgovcima oko uzroka brzog propadanja obuće, odnosno zašto se posle samo nekoloko nošenja rašije, odlepi ili pukne đon...

- Dosta je žalbi na obuću, čak i za najmlađe, koji prave prve korake - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

- Nažalost, uvećava se broj primedbi na kvalitet obuće koje pristižu našoj organizaciji.

Po broju prijava slede potom mobilni telefoni. Odmah tu je i bela tahnika - mašine za pranje veša i posuđa, razna grejna tela, uključujući i ugradne rerne... Sve je slabiji i kvalitet frižidera i klima uređaja.

I Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže da se najveći broj primedbi potrošača odnosi na odeću i obuću. To je, kako je istakao, poražavajuće.

- Postali smo deponija za škart sa Zapada i Dalekog istoka - kaže Papović.

- Problem je u samoj kontroli proizvoda. Nema prave analize i obaveznih standarda konkretno za obuću i odeću. Kada je u pitanju uvoz robe, pravilnici o kvalitetu i mnogi drugi su zastareli i neprimenjivi. Potrošači se tako dovode u zabludu, jer često na tim artiklima piše da je ta roba kontrolisana od strane određenih laboratorija.

Papović tvrdi da se borba NOPS-a za izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača nastavlja. Uveren je da će prvi segment koji će rešiti ekipa eksperata koja je došla iz EU, na osnovu IPA projekta, biti izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača.

Zakonom nije propisana obaveza proizvođača niti uvoznika da dokazuje kvalitet robe već samo mora da je deklariše u skladu sa zakonom. Otuda se u praksi često dešava da oštećeni i prevareni kupci, posle svih natezanja i pregovora, ostanu bez ikakvih izgleda da im se šteta nadoknadi.

U resornom ministarstvu ističu da će se naredne godine uskladiti novi pravilnik sa direktivama Evropske unije, odnosno usaglasiti sa Naredbom o uverenju za kvalitet proizvoda u skladu sa standardom FAO 011, koji propisuje način obeležavanja sirovinskog sastava, veličine i održavanja tekstilnih i proizvoda od kože.