Trgovina - Srbija

Neto izvoz srpskog IT veći od „Fijat“ i „Železara” zajedno

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u Srbiji može biti jedan od pokretača privrednog rasta i razvoja, tvrdi Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” ekonomskog instituta. Ova grana industrije brzo raste.

Gotovo da vapi za novim kadrovima kojih nema, naročito za programerima. Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka koji bi imali najmanje dvostruko veću platu od prosečne u privredi. Nevolja je u tome što godišnje neophodnu diplomu stekne 1.000 do 1.500 mladih ljudi.

Izvozni prihodi od ICT usluga u periodu 2008–2015. su utrostručeni, a od kompjuterskih usluga su čak četiri puta veći, ali njegov doprinos srpskoj ekonomiji mogao bi da bude i znatno veći, ukazuje Nikolić.

Prema podacima NBS, ukupan izvoz ICT usluga u 2015. dostigao je 678,3 miliona evra. Da se za naše kompjuteraše s pravom može reći da su najbolje što Srbija ima, potvrđuje i podatak da je njihov prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla 317,4 miliona evra.

– Jedina dva proizvoda u Srbiji koja su u 2015. imala bolji trgovinski bilans i veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita su kukuruz i smrznuto voće – ukazuje Nikolić. – Lane smo kukuruz izvezli za 342,9 miliona evra, a uvezli za 12,3 miliona, tako da je neto izvoz kukuruza iznosio 330,6 miliona evra. Ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla je 340,8 miliona evra, a njegov suficit trgovinskog bilansa vredeo je 318,2 miliona.

 „Fijat Krajsler Srbija” naš najveći izvoznik, rekordne 2013. na strana tržišta prodao je model „500-L” za 1,53 milijarde evra, 2014. za 1,36 milijardi, a prema podacima Ministarstva finansija u 2015. je izvezeno „500-L” za 1,09 milijardi evra. S početkom proizvodnje „velikog fiće” Kragujevac je oživeo, ali Nikolić napominje da je njegov prošlogodišnji neto izvoz vredeo samo oko 200 miliona evra. Na listi 15 najvećih izvoznika Ministarstva finansija „Železara Smederevo” je na drugom mestu. Ona je u 2015. izvezla za 319 miliona evra, ali je njen neto izvoz vredeo samo 56,4 miliona.

– Pravo je čudo da sektor ICT usluga ostvaruje odlične rezultate bez ozbiljnijeg prisustva stranih strateških kompanija, ali njihovo odsustvo se oseća u delu ICT prerađivačke industrije, odnosno proizvodnje hardvera – ukazuje Nikolić. – U tom delu je, pored ljudskog kapitala, potrebno imati i vrhunsku tehnologiju, novac i ekonomiju obima. Za razliku od Srbije, mnogo je značajnih svetskih ICT kompanija izgradilo svoje proizvodne kapacitete u susednim zemljama.

Nikolić navodi primer Rumunije, u kojoj su: „Nokija”, „Alkatel-Lusent”, „Flekstroniks”, „Intrarom”. U Mađarskoj su još moćnije kompanije: IBM, BT, „Erikson”, „Samsung”...

 – Srbija mora da se potrudi da privuče neke od ovih kompanija da ovde investiraju. Možemo im ponuditi obrazovane i prilagodljive IT profesionalce, finansijske i inovativne državne podsticaje, atraktivno poslovno okruženje i konkurentnu cenu rada – smatra naš sagovornik.

Za razvoj ICT sektora u našoj zemlji neophodna su veća ulaganja u obrazovanje, kao i stalno unapređivanje našeg obrazovnog sistema s potrebama tržišta. Potreba za povećanjem upisnih kvota u školama i na fakultetima za ovu granu industrije je očigledna.

Prema podacima Ministarstva prosvete i sajta Poslovi.infostud, na listi najtraženijih zanimanja u Srbiji ubedljivo dominira IT struka, među kojima su najtraženiji: programer, JAVA programer, PHP programer, NET diveloper i softver inženjer.

U ovoj godini preduzetništva, Vlada Srbije izdvojila je 50 miliona dinara podrške za inovativne projekte u informaciono-komunikacionoj oblasti. Za sprovođenje konkursa za dodelu ovih sredstava, koji je nedavno okončan, zaduženi su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Fond za razvoj. Podrška podrazumeva finansiranje kredita za projekat razvoja novog ili postojećeg proizvoda ili usluge iz ove oblasti.

Do 100.000 novih radnih mesta

Srpska industrija softvera nalazi između 30. i 50. mesta na svetskim listama, što je najbolji rezultat neke privredne grane u Srbiji, a broj softverskih kompanija stalno raste.

Prema pisanju „Nacionalne poslovne revije”, do 2020. u Srbiji bi moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra.

Srbija u svetu postaje poznata po razvoju takozvanih „embedid sistema”, aplikacija u industriji zabave i aplikacija po zahtevu. Zbog konkurentne cene rada visokoobrazovanih stručnjaka za Srbiju su zainteresovane najveće svetske kompanije.