Trgovina - Srbija

Novi trgovci, pa niže cene

Niže cene i oštriju konkurenciju potrošači u Srbiji neće dobiti sve dok na naše tržište ne dođe nov, veliki igrač, ocenjuju sagovornici Politike.

Samo jedan od najvećih trgovaca na svetu posluje kod nas, a to je nemački „Metro”, ali ne kao maloprodaja, dok ni „Delez” koji je prošle godine preuzeo „Maksi” nije u top pet globalnih trgovina.

Iako se čini da naši trgovci vode veliku bitku za potrošače, istina je da najveća konkurencija postoji u reklamama i u akcijskim sniženjima, premda osetnijih snižavanja cena zapravo nema. Nade se stoga polažu u nemački „Lidl”, koji je već obezbedio lokacije u pojedinim gradovima u Srbiji, mada još nema preciznih informacija o tome kada bi ovaj trgovinski lanac mogao da počne da posluje u našoj zemlji. Dolazak „Lidla”, dela „Švarc grupe”, značio bi da je naše tržište konačno otvoreno za dolazak značajnih, stranih trgovinskih lanaca, piše Politika.

Kada bi to tačno moglo da se desi niko pouzdano još ne zna, jer već duže vreme proučavaju uslove i mogućnosti poslovanja u nekoliko zemalja, u koje spada i Srbija. U svakom slučaju, dolazak diskontera na tržište Srbije značio bi u kratkom roku promenu slike tržišta maloprodaje, njegovu dalju konsolidaciju i snažniju konkurenciju među trgovcima, što je značajno pre svega zbog potrošača.

Kako će to „Lidl” u Srbiji ponuditi robu po nižim cenama, a ovdašnji trgovci to ne čine? Najpre tako što uglavnom prodaju proizvode svoje trgovačke marke i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama.

Kako je za Politiku objasnila Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine za trgovinu, cene i zaštitu potrošača, u njima 90 posto robe čine proizvodi trgovačke marke, a preostalih desetak procenata su poznati artikli bez kojih se ne može. Diskonti znače znatno niže cene, a ne po nekoliko procenata, kakav je sada slučaj. Kod njih je i do 30 posto jeftinije nego kod drugih trgovaca, a to uspevaju tako što, na primer, ne šire asortiman na 50 vrsta čokolada, već u ponudi imaju samo dve ili tri i to uglavnom svoju privatnu marku. Nabavljaju ih u velikim količinama, pa im dobavljači daju povoljnije uslove. Tako i potrošači dobiju proizvode po nižim cenama.

Ekonomisti smatraju da je svaka konkurencija dobrodošla, tim pre što Srbija nema pravi diskontni lanac kakav je „Lidl”.