Trgovina - Srbija

Ponovo cveta šoping turizam

Dok je u celom svetu cena hrane prošle godine padala, u Srbiji je rasla pa smo zabeležili skok cena od 15,4 odsto, piše Dnevnik.

Nije ni čudo što nam je ponovo procvetao šoping turizam koji se dobrim delom odvija u crnoj zoni i što se po namirnice masovno ide u Mađarsku, Bosnu, Rumuniju. Naši ljudi koji žive u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj izbacili su odavno običaj da po povratku sa odmora kupe hranu u Srbiji, jer je mnoštvo namirnica u Evropi jeftinije.

Najnovije istraživanje Asocijacije potrošača Srbije (APOS) pokazalo je da je hrana u Srbiji skuplja nego u Sloveniji. Cene deset od 19 analiziranih namirnica su u proseku za deset odsto niže kod podalpskih trgovaca nego kod naših.

Uporedno istraživanje u slovenačkim i srpskim marketima, koje je sproveo APOS, pokazalo je, recimo, da kod nas litar svežeg mleka košta 82 dinara dok je u Sloveniji 68, a trajno je u našim marketima 95 dinara, dok je u slovenačkim 80. Nema verovatno zdravog objašnjenja za podatak da je margarin za mazanje u Srbiji 62 dinara a u Sloveniji je 44, a još manje da je brašno kod nas 64 dinara, a kod njih 59. U našim radnjama skuplji je i pirinač - 152 dinara naspram slovenačkih 110, riblji štapići su ovde 183 a tamo 122 dinara, dok su sardine u ulju 95 dinara, a u Sloveniji su 77. Ako je za utehu, kod nas je jeftiniji šećer (92 dinara, a u Sloveniji je 122), jogurt (95 u srpskim a 122 u slovenačkim marketima), ulje je kod nas 154 spram slovenačkih 172 dinara. Mi manje plaćamo i svinjetinu koja je 416, a u Sloveniji 659 dinara, kao i piletinu koja je kod nas 336, umesto slovenačkih 400 dinara...

Pomenimo, APOS je u svom istraživanju izveo prosečne cene ovih proizvoda u slovenačkim i našim marketima i nije uzimao u obzir sniženja i razne akcije.

"Plata u Sloveniji je bezmalo tri puta veća nego kod nas, pa se postavlja pitanje kako se, uzimajući u obzir visok standard, u tako nisku cenu uklope i slovenački trgovci, i distributeri, i proizvođači, pa čak i država, a na kraju i potrošači - dok su kod nas sa ovako visokim cenama svi nezadovoljni", navode u APOSU.

Odgovor se, ocenjuju, krije u većoj konkurenciji koja je Srbiji tako potrebna. Slovenija ima blizu dva miliona stanovnika i mogućnost da bira neku namirnicu među 30 proizvođača. Dok nas ima 7,5 miliona, a za neke od osnovnih namirnica jedva da imamo pet-šest proizvođača, ukazuju u ovoj potrošačkoj organizaciji.

Takođe, navode podatak zvanične slovenačke statistike da prosečna neto zarada u Sloveniji ove godine iznosi 998, a u javnom sektoru 1.140 evra, dok u Srbiji prosečna neto zarada isplaćena u februaru iznosi 43.371 dinar (387 evra). Na osnovu ovoga vidimo da su cene osnovnih životnih namirnica Slovencima dostupne non-stop i to bez medijske pompe od strane države, zaključuju u APOS-u dodajući da u Srbiji za ulje, šećer, so, brašno i druge proizvode ima jedva desetak proizvođača u ponudama u marketima, dok ih je u Sloveniji više desetina.

Uz ocenu da ništa ne formira dobar kvalitet i fer cenu kao otvoreno tržište i konkurencija, APOS ukazuje na neophodnost da država treba da stvori ambijent za zdravu konkurenciju umesto što marketiškim potezima, direktno ili indirektno, pokušava da utiče na formiranje cena. Država je, vele, ta koja treba da stvori ambijent i štiti potrošače jer su oni najslabiji, a najveći investitori na tržištu.