Trgovina - Srbija

Promet pada treću godinu zaredom

Obim svetske trgovine neće dostići nivo pre krize još najmanje četiri godine, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne trgovinske komore, a sličan trend postoji i u Srbiji. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da od 2008. godine, zaključno sa 2011, promet u trgovini na malo u Srbiji konstantno opada.

– Promet 2008. bio je 41 odsto veći u odnosu na 2005. godinu. U 2009. godini je za oko 15 procenata manji u odnosu na 2008. godinu, a kada se 2008. poredi sa 2011, pad iznosi gotovo 30 odsto. Iako nemamo konačne podatke za preduzetnike u trgovini na malo, promet za 2011. godinu je procenjen jer se ništa bitno neće promeniti– navode u Republičkom zavodu za statistiku.

Zanimljivo je da, zbog poskupljenja u proteklom periodu, prometi u nominalnim iznosima u velikim trgovinama nisu manji, ali realno su se istopili. Kako nezvanično saznajemo, u velikim trgovinskim lancima i do deset odsto u poređenju sa majom 2011. godine.

Istovremeno, prosečan račun kod velikih trgovaca, odnosno vrednost prosečne kupovine je na nivou prošlogodišnjeg. Pa kako je onda promet opao? Zato što je, prema podacima jednog velikog lanca ukinuta svaka peta kupovina. Zaključak je jednostavan – kada se ode u kupovinu, pazari se isto koliko i pre godinu dana, ali se ređe odlazi u supermarket. Tako je u minimarketima prosečan račun oko 450 dinara, u supermarketima između 600 i 700, dok u hipermarketima prosečna kupovina vredi oko 2.000 dinara.

Problem je, međutim, mnogo veći kod samostalnih trgovinskih radnji. Kako napominju u Uniji poslodavaca Srbije, u krizi uvek ispaštaju najmanji.

– Iznos prosečnog računa u malim radnjama se sa 500 dinara, koliko je iznosio pre krize, sveo na svega 250. Osim toga, u prva dva meseca ove godine u Srbiji je zatvoreno više od 800 preduzetničkih trgovinskih radnji i trgovinskih firmi koje se vode kao društva sa ograničenom odgovornošću. Bitno je istaći i da je na pogoršanje stanja malih samostalnih trgovinskih radnji uticala i uredba o ograničenju marži na osnovne namirnice. Oni nisu mogli kao veliki trgovci to da kompenzuju povećanjem cena drugih proizvoda, pa su jednostavno morali da stave katanac – objasnio je Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca, dodajući da je veliki problem trgovine i siva ekonomija.

– Primera radi, naši saradnici iz Subotice su nas obavestili da u tom gradu posluje 40 nelegalnih radnji. To znači da ima i onih koji su, iako su zatvorili prodavnice, nastavili da posluju u sivoj zoni – ističe Rajić.

U velikim trgovinskim lancima objašnjavaju i da je evidentna promena navika potrošača. Kako kažu, između 20 i 25 odsto prometa ostvari se na akcijskim sniženjima, što je rekord od početka krize, dok kako navode trgovci konstantno opada tražnja za tehničkom robom. Navike potrošača prate i u agenciji za istraživanja tržišta GFK.

– Potrošači najčešće kupuju u supermarketima, njih 37 odsto. Gotovo trećina ispitanika ostavlja najveći deo prihoda svog domaćinstva u minimarketima a 13 odsto potrošača i dalje kupuje u tradicionalnim radnjama. U poređenju sa prethodnim periodom, znatan porast su zabeležili supermarketi, dok je veći pad zabeležen u veleprodaji, tipa „keš end keri” – navode u agenciji GFK.

Kupac je, stoga, postao dragoceniji nego ikada, a trgovcima kao da ponestaje marketinških akcija kojima bi ih privukli, pa kampanje liče jedna na drugu. Čim su u jednom trgovinskom lancu uveli vikend popust od deset odsto, to su odmah uradili i drugi. Nakon što su jedni osmislili popust za penzionere, pridružili su im se i drugi. Sada se čeka ko će prvi da uvede takozvane kartice lojalnosti, popularne na Zapadu i u zemljama okruženja, poput Hrvatske, koje kupcima donose olakšice. Pitanje je dana kada će nam u supermarketu ponuditi i ovu „pogodnost”.

Posle porazne statistike o padu prometa, stigao je i podatak Evrostata koji je preneo portal Euractiv Srbija, a po kojem u našoj zemlji preko 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu, što je tri puta više nego u zemljama Evropske unije. Istovremeno, podaci Evrostata pokazuju i da Evropljani na plaćanje računa za stanarinu, vodu, struju i gas troše četvrtinu kućnog budžeta, dok u Srbiji na komunalije otpada 16 odsto lične potrošnje domaćinstava.