Trgovina - Srbija

Rast akciza ne donosi velika poskupljenja

Rakija i druga domaća alkoholna pića od nove godine neće poskupeti zbog drastičnog podizanja akciza, kako se spekulisalo, a rast cena cigareta, po najavama proizvođača, biće minimalan.

Kako je „Politici“ juče potvrđeno u Ministarstvu finansija, od 1. januara sledeće godine ne predviđa se povećanje iznosa akcize na alkoholna pića, već će krajem tog meseca, saglasno zakonu, doći do redovnog godišnjeg usklađivanja iznosa akcize na alkoholna pića, derivate nafte i kafu sa indeksom potrošačkih cena u 2016. Za duvan je, saznajemo, pripremljen novi kalendar prema kojem će specifična akciza do 2020. biti postepeno povećavana – za po 1,5 dinara po paklici na svakih šest meseci.

Akcize su za državu siguran i značajan prihod jer budžetu donose oko četvrtinu prihoda. Predstavnici industrija koje su najviše pogođene tim fiskalnim nametom ovih dana apeluju da im je za opstanak i rast na tržištu potrebno da politika određivanja akciza bude predvidiva, a njihov rast postepen.

Tako je Udruženja pivara Srbije objavilo da je stopa akciza na ovo piće (od 2008. do 2014. godine) porasla 27 odsto, što je bio ogroman pritisak na maloprodajne cene. Istraživanje konsultantske kuće „Ernest i Jang“ pokazalo je da je od 27 zemalja Evropske unije Srbija na drugom mestu po procentu učešća akciza u maloprodajnoj ceni tog proizvoda. Udeo akciza u krajnjoj ceni piva 2008. bio je 26 odsto, a naredne četiri godine uvećan je na 35 procenata. Potrošnja piva u tom periodu pala je za 16,3 odsto, a samim tim smanjili su se i prihodi države od ovog sektora, i to do deset procenata. Podizanje akciza je bio pokušaj da se nadomesti manjak u kasi.

– Srbija je među zemljama sa najnižom kupovnom moći i najvišim ukupnim akcizama na pivo. Recimo 2014. na svaki litar prodatog piva 30 centi odlazilo je u budžet kroz akcize i PDV – navode u Udruženju pivara Srbije, koje je početkom godine pokrenulo i pitanje ukidanja obaveze isticanja akciznih markica na voćna vina, takozvane sajdere, ali i pitanja akciznog opterećenja.

– Za pozitivan rast u narednim godinama potrebni su nam, između ostalog, stabilizacija akciza i predvidivost njihovog rasta – rekla je Rebeka Božović, izvršni menadžer Udruženja pivara Srbije.

Akciza se plaća i na sve vrste piva, izuzev bezalkoholnih koje sadrži do 0,5 odsto alkohola. Prošlogodišnjom izmenom Zakona o akcizama uvedene su akcize na niskoalkoholna pića u iznosu od 21 dinar, a na pivo 24 dinara po litru, što je tada bio porast za četiri odsto. To je bilo neočekivano veliki udar za proizvođače budući da su cene na malo prošle godine porasle 1,9 odsto. Država se na takav korak odlučila kako bi uticala na mlađu populaciju i smanjila potrošnju te vrste pića.

Duvanski sektor najviše je opterećen ovim fiskalnim nametom koji čini devet odsto ukupnih budžetskih prihoda. Na paklicu cigareta od 220 dinara državi odlazi 173 dinara, kroz dve vrste akciza i PDV.

Međutim, proizvođači duvanskih proizvoda za sada ne izlaze sa novim cenovnicima iako novi kalendar donosi i novi iznos akcize. Nezvanično kažu da bi svako drastičnije poskupljenje uticalo na jačanje sivog tržišta i pad njihovih prihoda. To znači da pušači mogu biti mirni i da se ne očekuju evropske cene cigareta ni od naredne godine.

– Prosečna cena paklice u Srbiji je 1,8 evra, a u Sloveniji 3,2 evra. Mi smo trenutno daleko od te cene, ali pritisak na proizvođače u toj državi je mnogo manji. Ova industrija budžetu Slovenije doprinosi sa svega pet odsto jer je njihova privreda razvijenija i postoje i drugi načini za punjenje budžeta – kaže sagovornik „Politike“ iz duvanske industrije.

Proizvođači kafe, uz sve ovo, već dve godine apeluju da jedino kafa kao akcizna roba na koju se plaćaju akcize, do sada nije imala akciznu markicu.

Na ovaj način potrošači bi imali potvrdu da je kafa prošla carinsku kontrolu, neophodne kontrole kvaliteta i da su sve dažbine državi plaćene. U „Atlantik grupi“, koja ima više od 50 odsto udela na tržištu kafe u Srbiji, kažu da se procenjuje da godišnje uđe između četiri i pet hiljada tona sirove kafe, van carinskog nadzora, gde su na gubitku i legalni uvoznici i država. Proizvođači inače plaćaju akcizu po kilogramu sirove kafe 84,4 dinara, a 105 dinara za kilogram gotovog proizvoda.

– Potvrda našeg stava jeste primer iz BiH, gde je ubrzo nakon uvođenja akciznih markica nelegalni uvoz kafe opao i do 40 odsto, ali i broj sumnjivih pržioničara. Drago nam je da je država uvažila ovu našu inicijativu i očekujemo da će i skupština prihvatiti ovaj predlog kako bi se stvari na tržištu kafe dovele u red – kažu u „Atlantik grupi“. Prema nezvaničnim informacijama, ovaj predlog će biti usvojen, a obavezno isticanje akciznih markica na kafi počeće da se primenjuje od 1. januara 2018.

– Već plaćamo akcize, trošak oko uvođenja akcizne markice bio bi minimalan i ne bi dodatno uticao na krajnju cenu – navode u ovoj kompaniji.