Trgovina - Srbija

Razuman rok za popravku uređaja zbunjuje kupce

Ukoliko se frižider, usisivač, veš-mašina, kompjuter ili neki drugi aparat pokvare u garantnom roku, novi Zakon o zaštiti potrošača nalaže serviseru da ga popravi u takozvanom razumnom ili primerenom periodu.

Kao prilično rastegljiva kategorija, ovaj rok je nepoznanica za potrošače. Pojedini trgovci to različito tumače i koriste nepreciznost da krše prava kupaca.

Mogućnost za zloupotrebu je velika – kupcu kojem se usred leta pokvari klima-uređaj razuman rok za popravku nije duži od dva dana, a trgovcu ili serviseru to može da bude dva meseca. Kvar na mobilnom telefonu, ako je pitati kupce, trebalo bi da bude uklonjen istog dana. U jednom beogradskom servisu kao primereni period procenili su 90 dana!

Šta je uopšte razuman rok za otklanjanje kvara i kako primorati servisere da za što kraće vreme poprave pokvareni uređaj?

U udruženjima za zaštitu potrošača kažu da su zbog neprecizne odrednice u zakonu potrošači u lošijem položaju nego ranije, bar što se popravki u garantnom roku tiče, kao i da je stari zakon predviđao predugi rok za otklanjanje kvara od 45 dana.

– To je jedan od glavnih nedostataka novog propisa. Nevolja je utoliko veća što nije ostavljena mogućnost da se ova oblast uredi podzakonskim aktima i da se tako definiše koliki je razuman rok za popravku veš-mašine ili frižidera, a koliki za mobilni telefon ili kompjuter. Mislim da bi još prilikom kupovine svako trebalo da se raspita koji je razuman rok za popravku. Građani se često žale na popravku uređaja u garantnom roku. jednom potrošaču u Beogradu rekli su da će mobilni telefon da mu poprave za tri meseca. Izgleda da tu potrošači, nažalost, ne mogu ništa – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Sa njim je saglasan i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

– U zakonu postoji član 58 koji kaže da je trgovac dužan da u roku od 15 dana odgovori na reklamaciju potrošača, ali ipak ne precizira rok za popravak. Kupac nikako ne bi smeo da pristane na popravku ako mu trgovac ponudi predugačak rok. Ima prava to da odbije, da se čvrsto postavi i zahteva kraći rok. Jer, kako ih novi zakon ne štiti u dovoljnoj meri, potrošači moraju sami da brane svoja prava. Ili da se požale nekoj od organizacija za zaštitu potrošača, pa da se mi uključimo u rešavanje njihovih problema – objašnjava Papović.

Petar Bogosavljević se nada da bi ovu nepreciznost mogla da reši konkurencija između proizvođača i trgovaca.

– Oni bi, možda, takmičeći se u tržišnoj utakmici, mogli da se utrkuju ko će potrošačima da ponudi duži garantni rok i što kraći rok za popravku. Ali, to je idealna situacija od koje smo mi daleko – naglašava Bogosavljević.

Dobra novina novog zakona je, dodaju naši sagovornici, to što potrošač više ne mora sam da traži ovlašćeni servis kada se pokvari uređaj u garantnom roku.

– To kupca više nije briga. Kada se nekome pokvari pegla, on je sada nosi direktno trgovcu, odnosno tamo gde je kupio, i potrošač više ne mora da juri servis po gradu – naglašava Papović.